U izveštaju o stanju klime na globalnom nivou, objavljenom danas, ocenjeno je da je ugrožen cilj da se zagrevanje planete ograniči na ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.
„Nikada nismo bili tako blizu, iako u ovom trenutku privremeno, donjoj granici od 1,5 stepena iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Zajednica SMO oglašava crvenu uzbunu svetu“, rekla je generalna sekretarka agencije UN Seleste Saulo.
U izveštaju se ističe da su toplotni talasi, poplave, suše, požari i sve jači tropski cikloni izazvali „bedu i haos, upropastivši svakodnevni život milionima i nanevši više milijardi dolara ekonomskih gubitaka“.
Prošla godina je, potvrđuje se u izveštaju, bila najtoplija ikada zabeležena, sa prosečnom globalnom temperaturom 1,45 stepena iznad predindustrijskog perioda. Protekla decenija je takođe bila najtopliji desetogodišnji period.
„Klimatski haos preko granica“
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je da Zemlja šalje poziv u pomoć.
„Najnoviji izveštaj o globalnom stanju klime pokazuje da je planeta na ivici. Zagađenje fosilnim gorivima gura klimatski haos preko granica“, rekao je Gutereš.
U izveštaju se navodi da su tokom 2023. u više od 90 odsto okeanskih voda najmanje jednom zabeleženi uslovi toplotnog talasa.
Glečeri su izgubili najviše leda od kada je počelo njihovo praćenje 1950, a površina antarktičkog morskog leda je na najnižem nivou ikada.
Maksimalna površina antarktičkog leda je krajem zime bila za milion kvadratnih kilometara manja od prethodne rekordne godine, što je jednako veličini Francuske i Nemačke zajedno.
Odlučujući izazov
Saulo je rekla da je klimatska kriza „odlučujući izazov sa kojim se čovečanstvo suočava“ i da je usko isprepletena sa krizom nejednakosti, o čemu svedoče rastuća nesigurnost hrane, raseljavanje stanovništva i gubitak biodiverziteta.
„Postoji, međutim, tračak nade“, saopštila je SMO, ukazujući na rast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, pre svega sunca, vetra i vode.
U izveštaju se navodi da su 2023. kapaciteti OIE povećani za 50 odsto u odnosu na 2022, na 510 gigavata, što je najveća stopa u poslednje dve decenije.
Izveštaj je objavljen uoči sastanka klimatskih stručnjaka i ministara iz celog sveta 21. i 22. marta u Kopenhagenu, koji će se sastati prvi put od klimatske konferncije UN COP28 u Dubaiju.
