Program je otvorila direktorka škole Biljana Vukićević, podsetivši da je ova prosvetna ustanova nadaleko čuvena po tome što je iznedrila mnoge talente, umove, ali ono što je najvažnije, iznedrila je dobre i plemenite ljude.
“Ponos naše škole su pre svega naši učenici. I u ovo vreme nedaća i veoma teških okolnosti u kojima smo svi zajedno (i naravno izborićemo se), uspevamo da postižemo zapažene rezultate na svim poljima. Uspevamo da damo doprinos kvalitetu i razvoju nastave i u tome daju doprinos sve moje kolege, ali da nije naših učenika ne bi bilo svega toga” rekla je Vukićević.
Učenici i nastavnici su se potrudili čini se više nego ikada. Program je bio raskošan, bogat i odlično uvežban. Publika koja je stajala jer je Mitrovački dvor bio mali da primi sve posetioce, mogla je da uživa u pesmi, istorijskim osvrtima, plesu i izvanrednom, komičnom ali krajnje ozbiljnom dramskom sadžaju na temu očuvanja lepe navike čitanja.
Đaci su roditeljima, nastavnicima i prijateljima stavili do znanja da znaju koje su prave vrednosti, da ih se ni Vuk Karadžić ni Desanka Maksimović ne bi postideli. Igrajući se čuvenom Dositejevom floskulom, došli su do svoje, koja poručuje: “Knjige drugovi moji, knjige a ne Elita, Desingerica i Tik Tokovi”. Pričali su im i o snovima, o tome da dva sna mogu da se posvađaju i upozorili starije da ako se snovi ne razvijaju po planu, onda se poremeti mašta.
Školski hor, pod vođstvom nastavnice muzičke kulture Stefane Milovanović je otvorio program himnom Srbije “Bože pravde” a u nastavku muzičkog dela programa, publika je mogla da čuje i himnu škole urađenu po motivima Radičevićeve pesme “Kolo, kolo, naokolo” i pesmu “Pametniji popušta, magarac ne dopušta” autorski rad nastavnika ove škole Dejana Pavićevića.
Osnovna škola „Branko Radičević“ osnovana je 1920. godine, a zgrada je podignuta novcem građana. Nakon Drugog svetskog rata, škola je nastavila rad pod imenom „Prva srpska osnovna škola“, da bi 1956. godine dobila ime po pesniku Branku Radičeviću.
