„Kosovo bi trebalo da povuče svoje specijalne policijske jedinice iz regiona sa srpskom većinom, a dok to ne učini, trebalo bi da ih raspoređuje štedljivo i samo u koordinaciji sa mirovnim snagama NATO-a KFOR, koje ljudi na severu vide kao verodostojnije s obzirom na njihovu posvećenost neutralnosti“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da će, u odsustvu sveobuhvatnog političkog rešenja za situaciju na Kosovu, teret biti na Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u koji bi trebalo da, kako se navodi, održe mir i spreče eskalaciju situacije dok ne sazre uslovi za dogovor.
Kao drugi prioritet ističe se „obezbeđivanje potreba Srba na Kosovu – sa ili bez formalnog okvira za autonomiju“.
„Ljudi na severu zavise od škola, univerziteta i zdravstvenih ustanova kojim upravlja Srbija. Većina stanovništva radi na poslovima koje direktno ili indirektno placa Beograd, a mnogi dobijaju socijalno osiguranje, sve u srpskim dinarima, preko mreže pošta i banaka koje Priština želi da zatvori“, piše u izveštaju.
Dodaje se da etnička diskriminacija i jezičke barijere sprečavaju većinu Srba na Kosovu da budu na redovnom tržištu rada.
„Ako izgube pristup srpskim poslovima i beneficijama, mnogi ce emigrirati. EU i SAD bi trebalo da podstiču Kosovo da garantuje da ce ove ključne srpske usluge nastaviti da funkcionišu. Takođe treba da nastave da vrše pritisak na Prištinu da ukine zabranu uvoza hrane i lekova iz Srbije, kao i korišcenja srpskog dinara. U svim ovim stvarima, Kosovo treba da sledi vođstvo EU i SAD“, navode iz Međunarodne krizne grupe.
Ističe se da „razumno rešenje“ za situaciju već postoji i da je ono na stolu.
„U decembru 2022. godine, Evropska unija, koja posreduje u sporu Beograda i Prištine od 2011. godine, predložila je dalekosežni sporazum o normalizaciji kojim Srbija neće formalno priznati nezavisnost Kosova, već ce se ponašati kao da ono jeste nezavisno“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da bi, zauzvrat, Priština srpskoj manjini dala samoupravnu jedinicu koja bi se sastojala od 10 opština u kojima pretežno žive Srbi.
U dokumentu se navodi da je tačka sporenja upravo Zajednica srpskih opština, koju Priština i Beograd različito nazivaju.
„Različiti nazivi odražavaju neslaganje oko njenog obima i njenih ovlašćenja“, piše u izveštaju.
Sa druge strane, od Beograda se zahteva da prestane da podržava, kako se navodi, „paravojne aktivnosti i da procesuira one koji su umešani u ubistvo kosovskih policajaca u meri u kojoj je to pod njegovom jurisdikcijom“.
„Male su šanse da dijalogom, uz posredstvo EU, mogu da se prevaziđu ove prepreke, a odnos Beograda i Prištine verovatno će ostati zamrznut. U tom kontekstu, i strane i spoljni akteri koji žele mir na Zapadnom Balkanu treba da usmere svoju pažnju na smanjenje kratkoročnog rizika od nasilja, a zatim i na ostvarive ciljeve koji mogu da podstaknu političku stabilnost u slučaju neuspešnog proboja u sporazumu o normalizaciji“, navodi se u izveštaju.
