Popis stanovništva na Kosovu je trebalo da se održi još 2021. godine ali je odložen zbog pandemije kovid-19. Nakon toga je Vlada Kosova, zbog bezbednosne situacije i kriza na severu tražila odlaganje ovog procesa. Sada, međutim, premijer Kosova tvrdi da je sve spremno.
“Mi smo uradili sve što je bilo potrebno u smislu zakona i naših procedura. Ovo neće biti jean događaj koji se odvija samo u jednom danu, biće ukupno šest nedelja ako se ne varam i ja još jednom pozivam sve srpske građane Republike Kosova, građane srpske zajednice koji ne žive samo na severnom delu Mitrovice, nego bilo gde na Kosovu, da se što više odazivaju i registruju”, kazao je Kurti pre dva dana u Severnoj Mitrovici.
Nedovoljna informisanost građana o popisu
Međutim, pojedini predstavnici civilnog društva na severu Kosova tvrde da srpsko stanovništvo nije dovoljno informisano od strane Agencije za statistiku Kosova o ovom procesu, te sumnjaju u njegov uspeh.
„Obaveze su da odradi pripremu, sprovođenje i prezentovanje podataka. Kada govorimo o pripremi, neophodno je da odradi određene procedure, da informiše narod, da pravi upitnike i da sistematizuje celokupan proces. Međutim, svedoci smo da u poslednjem periodu, odnosno do sada nemamo uopšte informacije koje bi trebalo da se šalju stanovništvu, da bi stanovništvo bilo informisano o svim aktivnostima. Tako da jako je upitno da će se srpsko stanovništvo i odazvati celokupnom procesu, bez obzira što postoji u okviru zakona o popisu i ta kaznena politika. Sa svom tom procedurom narod bi trebalo da bude upoznat tim koja su mu prava i obaveze“, kaže Boban Simić iz NVO CASA iz Severne Mitrovice.
Da Agencija za statistiku nije dovoljno spremna, slaže se i Radojica Radomirović, zamenik ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi.
“Mislim da agencija za statistiku posao koji je trebala da odradi nije odradila, mislim da su više trebali da informišu građane o samom popisu. Kasni se sa pozivanjem popisivača. Lično moje mišljenje je da će da popisom da se kasni”, kaže Radomirović za Kim.
Popis stanovništva bi trebao da utvrdi i pravo stanje o broju srpskog stanovništva, jer prethodni iz 2011. godine, koji su većinom bojkotovali, pokazuje da od 1.800.000 stanovnika Srbi čine tek 3,4 odsto, što ne pokazuje realno stanje na terenu. O broju Srba se stalno spekuliše, posebno zbog procesa migracije stanovništva, ali zvaničnici u Srbiji licitiraju sa brojkom od 90 do 100.000.
“Po zadnjem popisu iz 2011. godine nas Srba ima samo 16.000, što stvarno nije realno stanje. Takođe, nije realno stanje konkretno u opštinama na severu Kosova po Centralnoj izbornoj komisiji, veliki je broj a stanje na terenu je potpuno drugačije. Još jedan od razloga što je bitno da se popis sprovede, jeste da na osnovu tog popisa može Vlada da donosi neke odluke o investicijama, o razvoju opština, ulaganjima i tako dalje. Smatram da je jako bitno da se popišu građani, jednostavno da se vidi stanje da žive na Kosovu”, kaže Radojica Radomirović.
Srbi u Gračanici čekaju mišljenje institucija Srbije
Iz Vlade Srbije, za razliku od 2011. godine kada su pozivali na bojkot sada nema nikakvih poruka.
Da li zbog nedovoljne informisanosti, očiglednog ćutanja srpskih zvaničnika ili nepoverenja u kosovske institucije, te Srbi u Gračanici još uvek nemaju jasne stavove po pitanju registracije.
“Ja bih po tom pitanju bio obazriv, malo ću razmisliti i videću kakve će preporuke dati Vlada Republike Srbije”, kaže Marko Marković iz Čaglavice.
Ljubomir Maksimović, učitelj u penziji, smatra da je proces dobar, jer će, kako kaže, utvrditi pravo stanje na terenu. Međutim, ni on nije siguran hoće li se odazvati.
“Ako vidim da cela Gračanica ili se 80% popiše i ja ću, ukoliko padne ispod 50% ne želim, idem tamo gde i većina”, kaže on.
Zbog velikog broja srpskog stanovništva koje je odbijalo da se registruje 2011. godine posledice je pretrpela Opština Gračanica. Iako prema procenama lokalnih struktura u ovoj opštini živi oko 25.000 stanovnika, te godine se registrovalo tek nešto više od 10.000, pa je ovaj podatak o broju stanovnika znatno uticao budžet opštine koji određuje kosovska vlada.
“Posledice neučestvovanja na popisu mogu da budu teške i katastrofalne kao što su bile i tada kada se nije učestvovalo jer će se to odraziti sigurno na odnos prema nama, ne samo u finansijskom smislu, jer svi opštinski budžeti gde su Srbi većina trpe i manji zbog toga što su popisi bili neprecizni i netačni i broj naših stanovnika je bio zvanično mnogo manji nego što suštinski i realno jeste, ali i politički. Verovatno bi nekome u Prištini mnogo odgovaralo da se popiše jako mali broj Srba i da to bude početak, odnosno nastavak jednog pritiska da se sve te privilegije koje postoje po Ahtisarijevom planu i neki mehanizmi koji štite naša prava zapravo trebalo da se smanje. Tako da bi bilo vrlo opasno neučestvovati na popisu i da bez obzira na sve okolnosti mislim da bi ipak bilo mudrije i svrsishodnije i pametnije da se na tom popisu učestvuje“, kaže Branimir Stojanović, nekadašnji gradonačelnik Gračanice.
Građani Severne Mitrovice: Popisaćemo se
Za razliku od Gračanice gde je zabeležen kakav takav uspeh popisa, u četiri opštine na severu proces je bio potpuno neuspešan jer se niko nije odazvao. Na osnovu prikupljenih podataka Agencije za statistiku Srba ovde uopšte nema, što nije tačno. Sada pojedini Srbi na severu razmišljaju malo drugačije.
“Kako će da protekne popis, nemam pojma. Kosovo ima veliki problem. Mnogo stanovnika na Kosovu i Metohiji je prijavljeno, a ne živi ovde. Veliki broj njih će doći da se popiše, kad bude popis i opet će da se vrate tamo gde su. I Srbi koji se predstavljaju da žive na Kosovu, a Albanaca ima mnogo više koji ne žive na Kosovu i Metohiji, otišli su van. Kad su popisi i izbori oni su tu. Jesu li tu? Nisu. Oni samo prave problem i njima i nama. Tako da bilo bi dobro kad bi moglo da se iznađe modus, da se popis stanovništva izvrši ali tako stvarno, realno stanje onih ljudi koji tu žive. Tako bi u nekoj meri mogli da se rešavaju problemi u boljem i povitivnom pravcu.
Na pitanje hoće li se popisati, Stevica kaže: “Svakako, ja sam ovde rođen evo u penziji, ostario, svakako ću da se popišem. Žao mi je što ne mogu da se popišem u gradu gde sam rođen nego sam proteran iz Vučitrna”, kaže on.
„Ako svi učestvuju i ja učestvujem, kako narod kaže. Pa ne treba da se odbija, međutim, volja naroda. Ja mislim da je tako, ne znam. Ako većina, onda i ja učestvujem“, kaže meštanin Svinjara koji je želeo da ostane anoniman.
Za sada nema poziva na bojkot
Iz Ministarstva za zajednice i povratak Vlade Kosova očekuju uspešan proces, uprkos nedostacima, jer jasnih poziva na bojkot ovoga puta nema.
“Do sada nismo imali pritisak od Srpske liste da se taj popis ne sprovede, lično mislim da će da se sprovede, da će da se kasni sa njim, ali da će popis svakako biti uspešan. Znam nas Srbe i kako to teče kod nas kao i što je istorija ranije pokazala da se uvek kasni, pa da se na kraju svi odazovu iako bude postojala mogućnost zakonska da se produži popis, verujem da će svi da se popišu”, kaže zamenik ministra za zajednice i povratak Radojica Radomirović.
I Branimir Stojanović se nada da ovoga puta ni Vlada Srbije neće pozivati Srbe na bojkot.
„Ja se nadam da će biti racionalan stav, a ne dnevno politički. Ti dnevno-politički potezi su nas i doveli dovde. Bilo je popularno i primamljivo za dnevnu politiku da se pozovu Srbi da izađu iz institucija na severu, oni su izašli. Bilo je popularno i primamljivo da ljudi napuste policiju, bilo je teatralno, bilo je slavodobitno, ali vidimo posledice danas svega toga. Pomogli smo nekome da nam nanese još veću štetu nego što bi nam naneo da nismo i posezali i da nismo bili tako slavodobitni i dnevno-politički i povodljivi. Ja se nadam da će ipak mudrost da prevlada i da će jedan racionalan pristup ipak da prevlada jer poziv Vlade Srbije da se ne učestvuje na popisu će biti izuzetno destruktivan i napraviće veliku štetu. Jedan značajan broj ljudi će svakako da posluša taj stav, to je neupitno, a nama je potrebno da se svaki čovek koji ovde živi se popiše, da se popiše sva imovina i da se popiše i sva šteta“.
Novine: Procena štete tokom ratnih dešavanja
Upravo je pretrpljena šteta, nastala tokom perioda 1998-1999. godine novina u procesu popisivanja.
„Ono što je i sporno jednim delom u tom popisu je što će se popisivati samo šteta nastala 1998-1999. godine, ono što bi bilo dobro to je da se popiše šteta koja je nastala 2004. godine. Nažalost toga u popisu nema, ali neko naše neučestvovanje možda na vreme u tom procesu, u pripremi popisa nas je možda i dovelo u to stanje da nema tog elementa koji mislim da bi bio jako, jako važan i interesantan, za neke buduće procese. Jer će sasvim izvesno članstvo Kosova u SE će i nas dovesti u situaciju da ćemo i mi možda moći da tužimo za raznorazne stvari kojima smo oštećeni“, kaže Stojanović za Radio Kim.
Kazne za građane koji odbiju registraciju
Bojkot popisa stanovništva ovoga puta ne bi imao samo posledice po budžete opština, već i same građane.
Prema Zakonu o popisu stanovništva, svako lice može biti kažnjeno novčanom kaznom od 30 do 2.000 evra ukoliko odbije da pruži podatke koje traži popisivač. Za privrednike su kazne jos vise pa iznose i do 20.000 evra.
