Kako navodi Demostat, vlast i mediji koji su joj naklonjeni kada god mogu praktično kriju od građana konkretne efekte evropske pomoći i saradnje sa EU, tako da javnost ostaje neobaveštena o direktnoj koristi od evropskog novca i projekata i uskraćena za pravo da zna šta Srbiji donosi pristupanje EU i evropski put.
Od obnove Golubačke tvrđave do povećanja populacije orlova krstaša u Srbiji, od uvođenja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda do podrške obrazovanju i reformi javne uprave, od digitalizacije u školama do modernizacije pruge Beograd – Niš – širom Srbije uspešno se pokreću i razvijaju projekti koje finansira EU.
Ukupna vrednost srpskog izvoza u EU je dostigla novi rekord u 2022. godini i iznosi gotovo 18 milijardi evra. Evropska unija je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa više od 54 odsto ukupne robne razmene u 2022.
Svaki peti zaposleni u Srbiji radi za firmu sa većinskim kapitalom iz EU, koje direktno doprinose budžetu Srbije. Bez obzira na poreklo kapitala, oko 17.700 srpskih kompanija izvozi deo proizvoda u zemlje EU, a te kompanije zapošljavaju 675.000 radnika.
Istraživanja javnog mnjenja godinama unazad pokazuju da građani i dalje smatraju da je pomoć drugih spoljnih aktera, poput Kine i Rusije, mnogo veća nego što zaista jeste.
Tek sredinom 2022. godine, EU je konačno izbila na prvo mesto u percepciji javnog mnjenja o tome ko daje najviše bespovratne pomoći i ko najviše investira u Srbiju.
Demostat navodi da aktuelna vlast već godinama igra duplu igru kad je reč o evropskim integracijama, deklarativno nazivajući EU glavnim spoljno-političkim ciljem, dok istovremeno šalje građanima antievropske poruke i veliča saradnju sa Rusijom i Kinom.
Neverodostojna opredeljenost vladajućih struktura za EU, antizapadna i proruska propaganda koju država vodi duži niz godina, te poigravanje sa „alternativama“ u spoljnopolitičkom smislu doveli su do niske podrške građana EU.
Vlast praktično krije od građana konkretne efekte evropske pomoći i saradnje sa EU kada god to može, od sektora privrede do podrške EU unapređenju javne uprave, obrazovanja, energetike. Te činjenice su zatrpane antizapadnom propagandom ili se prećutkuju i skrivaju pod tepih.
Mediji naklonjeni vlastima vrlo često u izveštajima sa događaja koji se tiču projekata EU ne pominju ko finansira ili delimično finansira taj projekat niti, recimo, prikažu zastave EU. Građani na taj način ne budu obavešteni o direktnoj koristi od evropskog novca i projekata.
S druge strane, i u medijima i od strane vlasti veličaju se projekti koji se finansiraju iz kineskih kredita, pa se po Beogradu čak pojavljuju i bilbordi-zahvalnice, ali se nigde ne govori o tome da su kineski krediti nepovoljniji, da su uslovi netransparentni, kao i da projekte obično izvode kineske firme, piše Demostat.
