Kosovski premijer ih poziva da se odazovu popisu, koji su 2011. bojkotovali.
Srpske stranke poručuju bojkot ili odlaganje.
„Prilično prokleta avlija. Dakle, i da se izađe i da se ne izađe na popis, svakako ćemo se kajati zato što je potpuno pod kontrolom Prištine“, kaže advokat Dragutin Nenezić.
O popisu je malo informacija u medijima na srpskom i albanskom jeziku, ne u meri u kojoj bi se očekivalo kada predstoji tako važan događaj, kaže novinarka Ana Marija Ivković.
„Mnoštvo informacija ni na zvaničnom sajtu Statističke agencije Kosova i dalje nije prevedeno na srpski jezik, prosto ni najosnovnije informacije u vezi sa pitanjima na predstojećem popisu koji je pred nama, ne možete da pronađete na srpskom jeziku“, kaže novinarka radija Kontakt plus Ana Marija Ivković.
Upitnik na koji građani odgovaraju je preveden, ali uz vidljive greške na srpskom jeziku.
Popis se održava u vrlo negativnim uslovima kada postoji nepoverenje srpske zajednice prema kosovskoj vladi, ukazuje Ivković.
„U uslovima neinformisanosti, lošim odnosima kosovske vlade prema srpskoj zajednici, nepoverenja srpske zajednice prema kosovskoj vladi, ne možemo ni očekivati da će svi građani izaći na popis čak i da Srpska lista nije pozvala na bojkot“, kaže Ivković.
Ovogodišnji popis sadrži i upitnik o materijalnoj šteti pretrpljenoj tokom rata na Kosovu 1998/1999. godine.
U Fondu za humanitarno pravo smatraju da to nije dobra ideja, jer popisivači nisu stručni da popišu materijalno štetu, niti postoji mehanizam provere dobijenih podataka.
„Plašim se da možemo doći do iskrivljene slike o tome šta je sve urađeno, odnosno koje sve štete, materijalne štete nanete tokom rata na Kosovu“, kaže Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo.
Smatra da bi formiranje stručne komisije koja bi se time bavila bilo bolje rešenje.
