Advokatica Jovana Filipović ističe da ne samo da ne postoji jednak pristup pravdi za sve zajednice na Kosovu, već da određene zajednice, posebno srpska, suočavaju se sa ozbiljnim preprekama. Jedan od ključnih problema je jezička barijera, pri čemu mnogi građani koji žele da ostvare svoja prava nailaze na nerazumevanje i nedostatak podrške na srpskom jeziku.
“Nažalost ne samo da nemaju jednak pristup pravdi na Kosovu sve zajednice već određene zajednice, među kojima moram da istaknem da je najugroženija srpska, apsolutno nemaju pristup pravdi i to najviše jer imaju ugroženo pravo na jezik. Dakle nebrojeno puta se desi da ljudi odu do suda iako imaju svu dokumentaciju kompletnu kada uđu u zgradu suda niko ne želi da im govori na srpskom jeziku, ne znaju na kom šalteru žele to da predaju. To su uglavnom neki veći sudovi dok recimo moram da pohvalim ogranke sudova gde je koliko toliko zastupljen srpski jezik i dozvoljen taj neki pristup pravdi. Sa druge strane u opštini Priština sam imala prilike da razgovaram sa jednim čovekom koji kaže da mu se dešavalo da je tri dana išao i čekao do tri sata i da su mu na kraju samo rekli da nema nikoga ko bi sa njim mogao da razgovara”, kazala je za Radio Goraždevac Jovana Filipović.
Ona dodaje da se često dešava da ljudi s kompletnom dokumentacijom ne znaju na kom šalteru da podnesu svoj zahtev, a kada uđu u sudsku zgradu, suočavaju se sa nerazumevanjem. Ovakve situacije ne samo da otežavaju pristup pravdi, već i potkopavaju osnovna ljudska prava koja su zagarantovana.
“U suštini ti pravni mehanizmi postoje i potrebno je samo da ih svi ljudi koriste. Kada je, recimo, u pitanju pravo na jezik svaka institucija je dužna da pruži prevod svim građanima i moj savet je uvek da se stane na šalter. Da se ne dozvoli da dalje prolazi neko mimo reda dok ne dođe prevodilac, da se traži prevodilac, da se uvek zahteva da se dokumentacija dostavlja na srpskom jeziku. Zatim i kroz bilo koje druge institucije, ne pričamo samo o pravu na jezik nego i recimo pristup pravdi kroz ostvarivanje prava na subvencije i ostalo. Samo čovek treba da bude istrajan i da koristi. Postoje i poverenik za jezike, kancelarcija ombudsmana, sudovi koji su u svakom slučaju nadležni da rešavaju takve sporove. Samo je potrebno da se da inicijativa i da se prekine sa kršenjem tih nekih osnovnih prava koja su zagarantovana. Ukoliko pričamo o jednom demokratskom društvu nečuveno je da se ustav tog društva ne poštuje i da u ovolikoj meri dolazi do kršenja ovog prava”, kazala je Filipović.
Dušan Radaković, direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), potvrđuje da je pristup pravdi na Kosovu izuzetno težak, posebno za srpsku zajednicu. Problemi s imovinom, nepoštovanje odluka suda, samo su neki od problema sa kojima se suočava srpska zajednica.
“Što se tiče pristupa pravdi na Kosovu je vrlo teško, pre svega za srpsku zajednicu ali i za sve ostale zajednice. Definitivno nije jednak pristup pravdi za sve zajednice. Neki od gorućih problema koje ima srpksa zajednica su problemi oko imovine, problemi oko prihvatanja odluka suda, srpskog suda koji je funkcionalan bio do 2017. godine, problemi oko jezika, oko produžavanja slučajeva prevoda i slučajeva koji traju i po 20 godina”, kaže Dušan Radaković.
Radaković dodaje da nedavna hapšenja bez adekvatnih dokaza i gubitak imovine nakon lažnih ugovora dodatno produbljuju nejednakost i otežavaju pristup pravdi na Kosovu.
“Želim da napomenem da je definitivno imovinski slučaj i poslednja hapšenja specijalnog suda, nakon 25 godina ljudi se simptomatično hapse bez ikakvog dokaza. Tu je imovina, ljudi koji su izgubili imovinu, kuće, ognjišta nakon lažnih ugovora u Rožaju, Baru”, kazao je Radaković.
Iako postoje pozitivni primeri, poput inicijativa za brže rešavanje slučajeva putem online listova, Radaković kaže da predstoji dalek put do ostvarivanja pravednog pristupa pravdi za sve građane.
“Pozitivni primeri su naprimer onlaj lista koja se pravi da bi se što pre slučajevi rešavali, to se priča već goinama ali to još nije zaživelo. Milsim da je odluka o ostavkama srpskih sudija koje i dalje nisu prihvaćene veoma dobra, jer spske sudije i tužioci mogu lakše da se vrate na posao u odnosu na policju i opštine na osnovu odluke od 7. novembra 2022. godine da srpska zajednica izađe iz institucija”, kazao je Dušan Radaković.
Neravnopravan pristup pravosudnim institucijama, jezičke barijere, nedostatak podrške na srpskom jeziku, kao i problemi oko imovine i poštovanja odluka suda, sve su to faktori koji otežavaju pristup pravdi i dovode do kršenja osnovnih ljudskih prava, naveli su sagovornici Radija Goraždevac.
