Jedna od domaćica koja čuva tradiciju šaranja jaja je i Mira Filijović iz Orahovca. Onako kako je naučila od svoje majke, još dok je bila dete, ustala je u ranu zoru, prekrstila se, iz ormara izvadila šaraljajku, malu alatku sa drvenom drškom na čijem vrhu je, oko tankog metalnog kljuna, namotan, pamučni konac natopljen voskom. Pripalila je sveću. Jaje i čist vosak je već prinela, i polako, sa nekom posebnom svečanošću, počela je da šara prvo jaje za ovu godinu.
Prvo našarano jaje-strašnik
Prvo jaje koje se našara je jaje koje će čitave naredne godine stajati u kućnom ikonostasu, pa ga narod naziva ,,čuvarkuća“,a u orahovačkom kraju ,,strašnik“ jer se upotrebljava kao zaštita od straha. Na njemu je obavezno nacrtan krst, ili više manjih krstića, jer u krstu kao simbolu vaskrsenja se ogleda i zaštita čitave porodice u kojoj se ,,strašnik“ čuva.
,,Danas sam našarala strašnik, kako je običaj u ranu zoru, a ostala jaja ću neki drugi dan. Nemam volju kao nekada. Od kako mi je umro bratanac mlad, a pre toga mi je kidnapovan brat, izgubila sam volju. Našaram samo za nas, a nekada sam šarala po 12, 13 tabli jaja”, ispričala je baka Mira.
Kada se prvi obrisi krsta od tankih niti otopljenog voska pojave na kori belog jajeta, Mira se obavezno seti svoje pokojne majke, zahvaljujući kojoj je naučila da šara jaja u svojoj 14-oj godini. Tada su se uz ognjište, u kome je vatra veselo svetlucala, okupljale devojke i žene iz komšiluka i takmičile u šaranju jaja za Vaskrs. Uz razgovor, pesmu, smeh korpa sa šarenim jajima je bivala sve punija… Od tada su se godine nizale jedna na drugu. Mira se iz roditeljske kuće Todića u Velikoj Hoči, udala u Orahovac. Sa svojim suprugom je izrodila tri ćerke.
Pored toga što se prvi našara, strašnik je našarano jaje koje se prvo farba u crvenu boju na Veliki Četvrtak ili Veliki Petak.
Umetnost šaranja vaskršnjih jaja
Većina domaćica iz orahovačkog kraja je takođe danas započela šaranje jaja. Do Vaskrsa se u Orahovcu i Velikoj Hoči našaraju hiljade i hiljade jaja a nijedno nije identično našarano. U tome se ogleda umetnost šaranja vaskršnjih jaja u ovom kraju.
Domaćice koriste različite motive iz prirode, slikaju cveće, ptice, drveće. Neke crtaju crkve, napišu neku pesmu, stih, rečenicu iz jevanđelja.
Baka Mira kaže da šare koje se najčešće nalaze na jajima koje šara, su raznovrsno cveće sa posebno ukrašenim listovima i različitim laticama.
,,Ponekad koristim šare od ranijih godina, neke čuvam u sećanju, a gotovo svake godine bude i takvih šara koje ranije nisam šarala. Ideje dolaze dok šaram, a motive nalazim u prirodi. Ponekad šaram neke ukrasne predmete, ptice, leptire… Svaka šara ima svoju lepotu i retko se desi da našaram dva ili više jaja sa istom šarom. Naravno, jako je bitno da imam dobru šaraljajku. Ja već godinama koristim jednu istu, a napravio mi je moj komšija iz Velike Hoče Vesko Milić”, Ispričala je baka Mira.
Najlepše jaje-Mladica
U moru našaranih, pažljivo i sa mnogo ljubavi oslikanih jaja, jedno se posebno izdvaja i ima svoju posebnu lepotu. Na jajetu nacrtan lik mlade neveste ili mladice. Tradicija vezana za ovo jaje jeste da se za Vaskrs ono daje neoženjenim muškarcima uz blagoslov da se što pre ožene i da naredni Vaskrs dočekaju sa domaćicom.
