Miloš Pavković iz Centra za evropske politike je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je manevarski prostor Srbije, po pitanju prijema Kosova u Savetu Evrope, vrlo ograničen.
“Zato što se nalazimo u posebnom geopolitičkom trenutku kada je Rusija izbačena iz Saveta Evrope. Glasačka prava su zamrznuta Azerbejdžanu. I one države koje su saveznici Kosova i podržavaju takozvano Kosovo uočile su taj trenutak, da je sada prilika da se skupi neophodna dvotrećinska većina i podrži članstvo Kosova”, kazao je Pavković.
Dodaje da se, nakon što je taj postupak u političkom i demokratskom komitetu prošao prvi stepenik i izglasan, sada prebacuje na parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope.
“To je jedan izazov za manevarski prostor za Srbiju, jer u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope su poslanici iz svih država članica, ali dakle, ti poslanici ne predstavljaju nužno stavove svoje vlade. Ti poslanici mogu biti i opozicioni u svojim matičnim državama“, rekao je on.
To bi, ističe, u praksi značilo da Srbija može da lobira kod tih individualnih poslanika i da na taj način pokuša da spreči stvaranje dvotrećinske većine.
“I da dođe do neke vrste blokirajuće manjine, koja bi mogla da blokira takvu odluku“, dodao je on.
Međutim, napominje da su i tako šanse minimalne jer su, pretpostavlja, oni koji sponzorišu članstvo već napravili kalkulacije i otprilike znaju kako stoje sa brojkama.
“Ukoliko prođe Parlamentarnu skupštinu, ostaje Komitet ministara koji čine ministri spoljenih poslova svih država članica… Ukoliko prođe Parlamentarnu skupštinu, mislim da je tu priča i završena, da će Komitet ministara definitivno usvojiti tu odluku i uputiti poziv Kosovu da postane članica Saveta Evrope“, naveo je on.
Tužba za navodni genocid nije moguća
Komentarišući najave Aljbina Kurtija da će Priština tužiti Srbiju za genocid, Pavković ističe da Kosovo nije u Ujedinjenim nacijama i ne može tužiti Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde. Druga opcija je, dodaje, međunarodna arbitraža na koju bi Srbija dobrovoljno pristala, što se, ističe, neće desiti.
“Ukoliko uzmemo u obzir da Kosovo postane članica Saveta Evrope, član 33 Evropske konvencije o ljudskim pravima predviđa mogućnost da članice tuže jedna drugu, međutim samo u oblasti Evropske konvencije o ljudskim pravima, dakle u slučaju kršenja osnovnih ljudskih prava, na primer prava na život. Tako da u tom slučaju Kosovo bi moglo potencijalno da tuži Srbiju, ali ne za genocid, već za kršenje ovih osnovnih ljudskih prava“, istakao je Pavković.
Napominje da prištinske vlasti u tom slučaju ne bi mogle da tuže Srbiju za dešavanja iz 1999. godine, već samo od 2003. kada je Srbija potpisala i ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima kao deo tadašnje zajednice Srbije i Crne Gore.
