Fotomonografija „Gradovi Kosova i Metohije 1878-1941. godine“, deo je edicije Baština u okviru Arhiva Kosova i Metohije i sadrži 358 razglednica i fotografija na kojima je predstavljeno 14 gradova i varoši, među kojima su Priština, Prizren, Peć, Đakovica, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Podujevo, Vučitrn, Uroševac, Gnjilane, Janjevo, Kačanik, Štimlje i Lipljan.
Marko Marković, istoričar i autor, na promociji je kazao da je istraživanje na temu gradova Kosova i Metohije trajalo godinu i po dana, a objavljeni materijal u fotomonografiji prikupljen je u najeminentnijim ustanovama kulture Republike Srbije, te da ona svedoči o vremenu koga više nema.
„Počevši od muzeja, narodnog, etnografskog, istorijskog, kao i muzeja Albera Kana u Francuskoj. Istraživački rad me je potom vodio u Arhiv Srbije, Jugoslavije, Arhiv SANU, Grada Beograda, dragocen materijal prikupljen je u Narodnoj biblioteci Srbije i Matice Srpske, a veliku zahvalnost dajemo i privatnim kolekcionarima koji su dali svoj nesebični doprinos u nastajanju ove knjige“.
Na korici fotomonografije nalazi se razglednica koja svedoči o prvim danima nakon oslobađanje Prištine 1912. godine, a Marković je prisutnima govorio o ovom događaju.
„Svaka razglednica i fotografija u ovoj knjizi predstavlja prvorazredni istorijski izvor toga vremena i kao istoričar kada posmatram pisane istorijske izvore koji se hronološki pokapaju sa razglednicama i fotografijama u ovoj knjizi, svaka razglednica i fotografija svedoči o jednom vremenu, iza nje stoji hiljadu zanimljivih događaja“, rekao je on, napominjući da se istorija ovde ne završava.
Redovni profesor odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Miloš Ković, je istakao da nije imao dilemu da bude jedan od recenzenata predstavljene publikacije.
„Fotografija je jedan predragocen istorijski izvor, lica koja vidimo na fotografijama, ti pogledi običnih ljudi mnogo su sugestivniji, dragoceniji istorijski izvor od bilo kakvog pisanog dokumenta, pisane reči. Razglednice su nameštene, biraju se kadrovi, šta će se prikazati, ali čak i razglednice same po sebi, birane da budu reprezentativne, opet su predragoceni istorijski izvori za nas. Ovo je vreme pre fotošopa i svega što danas vidimo, mi danas zaista ne možemo da verujemo fotografiji, snimaku, vidimo šta se radi sa veštačkom inteligencijom, tada to nije rađeno birani su motivi, uglovi iz kojih se prave fotografije. Sama po sebi fotografija je predragocena“, istakao je on.
Fotografije, napominje Ković, dokaz su postojanja jednog sveta, kulture i civilizacije koju je neko pokušao da izbriše.
„Ove fotografije svedoče o tom vremenu, tim ljudima, toj civilizaciji, o tom jednom trajanju kroz vekove. One prikazuju jedan vremenski odsečak, doba od 1878 do 1941. samo jedan trenutak u vremenu od kada gledate naše trajanje na ovom prostoru“, kazao je on.
Knjiga i fotografije su, prema rečima Kovića, klasično doba naše moderne istorije. One su, navodi, potvrda o slavnom i neslavnom dobu različim događajima, istorijskim ličnostima.
„Ovo je svedočenje o gradovima, tu činjenicu Živojin Rakočević često ističe, nas proteruju iz gradova, i glavno je da budemo proterani iz Prizrena, Prištine, Gnjilana, Uroševca i da nas zatvore u sela, palanke i da nas više nema u tim gradovima, ali vidite da gradovi pamete svoje stanovnike. Ništa u istoriji ne prolazi i ništa nije gotovo, onaj ko misli da je ovo što sada živimo poslednja reč istorije, taj ne zna istoriju, ovo što živimo je samo tren, trenutak u jednom dubljem istorijskom kretanju, koji nema kraja. Kao što se 1455. kada su zemlje Brankovića pale pod tusku vlast, kukalo, posle četiri veka došlo je do oslobođenja“, istakao je profesor Ković.
Doprinos objavljivanju fotomonografije „Gradovi Kosova i Metohije 1878-1941. godine“ pružio je i Dom kulture „Gračanica“.
„O prošlosti Kosova i Metohije pisano je dosta, ono što nedostaje to je ta ilustrativna komponenta, tu prazninu, dobrim delom upotpunila je fotomonografija Gradovi Kosova i Metohije od 1878-1941. godine koju je naš domaćin direktor Arhiva KiM Marko Marković brižljivo priredio i učinio veliku uslugu istraživačima. Ali ne samo to, on je sačuvao sećanje na gradove, Prizren, Prištinu, Kosovsku Mitrovicu, Zvečan, Peć.. i to je važan i značajan doprinos“, rekao je urednik tribinskog programa Doma kulture „Gračanica“ i istoričar Aleksandar Gudžić.
Promociju fotomonografije upotpunila je solistkinja Aleksandra Ilić koja je izvela numere „Pod gorom se šetalo devojče“ i „Zapevala sojka ptica“.
U porti manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena u subotu je upriličena izložba fotografija i razglednica „Prizren 1878-1941. godine“, koje su deo fotomonografije „Gradovi Kosova i Metohije 1878-1941“.
Pokrovitelji izložbe razglednica i fotografija i večerašnje promocije knjige su, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju uz podršku Eparhije raško-prizrenske.
