“Pristalice ove Rezolucije pojašnjavaju kako to nije tako i kako će se ona odnositi na konkretne zločince. Međutim, kada pročitate taj tekst vidite da to nije konkretizovano. Vojska Republike Srpske je predstavljala srpski narod i ona je branila srpski narod od ponavljanja zla koje ga je zadesilo 1941.godine, mislim na srpski narod u BiH. Prema tome, ova vojska je imala svoje komandante, vrhovnog komandanta, ti ljudi su bili demokratski birani, mislim na Radovana Karadzića i ostalo rukovodstvo Srba Republike Srpske, tako da nema sumnje da bi usvajanje ove rezolucije bilo proglašavanje jednog naroda koji je pretrpeo genocid za genocidni narod”, kaže dr Ković.
Podseća da je ova rezolicija trebalo da bude usvojena 2.maja, ali je to odloženo.
“Jasno je da se tamo lobira, da li će biti usvojena ili ne, nema nikakve veze s onim čime se ja bavim, a to je istorija. To ima veze sa odnosom snaga. U prvi mah je izgledalo kao da će sigurno usvojiti. Međutim, očigledno je da Srbija ima podršku i da je ta podrška od strane Rusije i po svoj prilici i Kine, očigledno je da uticaj ove dve zemlje nije baš tako beznačajan. Jasno je da se lobira i to je jedino objašnjenje zašto su odložili, ali to ne znači da ta rezolucija neće biti usvojena, ne verujem da će odustati”, kazao je Ković.
Na pitanje zašto do ove inicijative pred Ujedinjenim nacijama dolazi tek sada, skoro 30 godina od rata u BiH, Ković kaže da je Gaza ključ odgovora na to.
“Mislim da je odgovor u podršci koju Nemačka i SAD daju Izraelu u onome što se događa u Gazi i tom gnevu muslimanskog sveta, rade istu stvar koju su radili od 1991. do 1999. Pokušavaju da muslimanskom svetu pokažu da su oni zapravo prijatelji, tako što će Srbe, eventualno Ruse da optuže za genocid. To je ta igra koju oni igraju u ovom trenutku. Po mom mišljenju to nije 100% okrenuto protiv nas, nije to cilj, ali smo mi ono što oni zovu kolateralna šteta”, smatra Ković.
Komentarišući najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi i Srbija mogla da pokrene slične inicijative za genocid protiv Srba u Drugom svetskom ratu, ali i u devedesetim, kaže da tako nešto srpsko javno mnjenje već dugo traži.
“Imamo dan sećanja na holokaust u Srbiji, naravno da treba da ga imamo, ali mi nemamo dan sećanja na genocid nad srpskim narodom. Prema tome, bolje ikad nego nikad. Vlada Republike Srbije se upetljala u taj proces umanjivanja broja srpskih žrtava na tlu NDH i Jasenovca i ona je stala iza toga. Dakle smanjuje se broj žrtava Jasenovca. Kome, zašto, kako? Potpuno nezamislivo, zamislite da vlada Izraela tako nešto uradi ili vlada Jermenije, govorim o narodima koji su pretrpeli genocid”, zapitao se profesor istorije Miloš Ković.
“To bi trebalo pitati Aleksandra Vučića, Anu Brnabić i ostale, zašto podržavaju one institucije, koje se inače finansiraju iz budžeta i one ljude koji umanjuju broj žrtava Jasenovca, pa sa broja od 500 hiljada do 700 hiljada, koji je prihvaćen u nauci, oni smanjuju na 100 i 200 hiljada. Kažu da nemaju imena žrtava. Je l imaju Jevreji imena šest miliona žrtava? Imaju li Jermeni million i po imena? Nijedan genocid se ne utvrđuje na osnovu imena”, tvrdi on.
Podseća da je genocida bilo tokom čitave istorije čovečanstva, što podrazumeva masivno zatiranje jednog naroda, jedne etničke grupe ili jedne religije sa unapred smišljenom namerom uništenja i to postoji od kako postoji čovečanstvo, ali da se tragični događaji iz Srebrenice ne mogu nazvati genocidom, te da je reč o ratnom zločinu.
