Siljanovska-Davkova izgleda da će postati prva žena na čelu države u drugom krugu anketa, sa 62,74 odsto glasova posle prebrojanih 32,18 odsto, pokazali su rezultati.
Ona je izjavila večeras da će biti predsednik svih građana i istakla da će braniti državne i nacionalne interese.
„Tvrdim da ću delovati kao predsednik svih građana. To znači svih etničkih grupa, svim članovima partija, onima koji nisu u strankama, jer nijedan predsednik ne može da traži jedinstvo ako se drži partijskih linija“, rekla je Davkova koja je pobedila u današnjem drugom krugu izbora aktuelnog predsednika i kandidata vladajućeg SDSM Stevu Pendarovskog.
Istakla je da „moramo da pokušamo da okončamo balkanizaciju, da pomažemo jedni drugima, da budemo političari“.
„Zato moramo da počnemo da se međusovno razumemo, da pomažemo jedni drugima, da ne posežemo za vetom, već da posegnemo za podrškom“, rekla je Siljanovska Davkova i dodala da njeni putevi vode prvo na Balkan, dok je Brisel neizostavan.
I pre pet godina Pendarovski i Siljanovska Davkova odmerili su snage u drugom izbornom krugu kada je predsedničko mesto na izborima izvojevao Stevo Pendarovski. Međutim, razlika u rezultatikma između dvoje kandidata 2019. bila je znatno manja – Pendarovski (42,85 posto); Siljanovska Davkova (42,24 posto), podseća Danas.
Supruga, majka, profesorka, aktivistkinja, ekspetkinja, vegetarijanka, rokerka – ovim redosledom reči Davkova je sebe predstavila na društvenoj mreži X. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Makedonija uoči prvog kruga kazala je, između ostalog, da ruski uticaj postoji u njenoj zemlji, ali je veoma mali.
Odbija da se povezuje sa nekadašnjim zvaničnicima VMRO DPMNE koji su završili na američkoj crnoj listi, između ostalih i odbegli bivši premijer Nikola Gruevski koji je našao utočište u Orbanovoj Mađarskoj.
Severna Makedonija je, kazala je, poslednji put bila ponosna pre potpisivanja Prespanskog sporazuma.
Gordana Siljanovska-Davkova je rođena 11. maja 1953. godine u Ohridu. Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Skoplju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta Sv. Kirila i Metodija u Skoplju 1978, gde je i magistrirala. Doktorirala je na Univerzitetu u Ljubljani.
Izabrana je za docenta na predmetu Politički sistem na Pravnom fakultetu u Skoplju (1989), vanrednog profesora na predmetu Ustavno pravo i politički sistem (1994).
Redovni profesor postala je 2004. Bila je član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije (1990–1992) i ministar bez portfelja u prvom kabinetu Branka Crvenkovskog (1992–1994). Takođe, radila je kao ekspertkinja UN i potpredsednik Nezavisne grupe za lokalnu samoupravu Saveta Evrope. Bila je i član Venecijanske komisije. Autor je stotina naučnih radova o ustavnom pravu i političkom sistemu.
U periodu 2017–2018, kao javna ličnost, protivila se usvajanju zakona o proširenju albanskog jezika. Nakon što je pre pet godina nominovana za kandidata VMRO-DPMNE za predsednicu obećala je da će, ako pobedi, pokrenuti drugi referendum i vratiti staro ime zemlji.
Ima profil i na TikToku gde je vrlo aktivna.
Udata je za Blagoja i imaju dvoje dece.
