Rođen je 15. maja 1928. godine u seli Sevce na Kosovu, a predavao je na Višoj pedagoškoj školi i Akademiji umetnosti u Prištini.
Osnivač je Likovne kolonije u Dečanima, a inicirao je osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije.
Prvi rad Glava devojčice izvajao je 1950 godine. Pisao je studije o skulpturi, likovne kritike i pripovetke.
Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 27. novembra 1994. godine.
Svetomir Arsić Basara je najpoznatiji po monumentalnom ciklusu skulptura inspirisanih nacionalnom istorijom i njenim junacima.
U SANU je prošlog proleća predstavio autobiografsku zbirku priča „Put za Dečane“, prenosi FoNet.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je saučešće povodom smrti vajara i člana SANU Svetomira Arsića Basare, u kojem se kaže: „Sa tugom sam primio vest o smrti velikog umetnika i patriote, koji je svojim delima ovekovečio ne samo rodonačelnike srpske države i identiteta, poput Simeona Nemanje i Svetog Save, već i arhetipove naših predaka-vitezova kao paradigme srpskog istorijskog bivanja na ovim prostorima.
Ponikao na Kosovu i Metohiji, u svoju vrhunsku umetnost uplitao je svu težinu života i neprestane borbe na svetom tlu sa kojeg smo duhovno ponikli, spajajući večno i zemaljsko carstvo u jedinstvene skulpture koje je ostavio u nasleđe budućim generacijama za nezaborav. Izražavam duboko saučešće porodici, prijateljima i poštovaocima velikog Svetomira Arsića. Neka počiva u miru“, navodi se u saučešću predsednika Vučića.
Izložba u Gračanici
Pre dve godine u Gračanici je organizovana, prva samostalna izložba akademika Basare u njegovoj umetničkoj karijeri dugoj šest decenija. Izložba je priređena u okviru obeležavanja sedam vekova postojanja manastira Gračanice i sedam vekova od upokojenja Svetog kralja Milutina.
Obraćajući se putem video poruke, autor je rekao da je ponosan i srećan što narod u Gračanici ima prilike da vidi deo njegovog stvaralaštva koji je ispirisan Kosovom.
„Velika je čast izlagati u Gračanici. Gračanica je naše sveto mesto, u Gračanici žive časni i pošteni građani koji se herojski bore da pravda vlada među narodima. `Građani Gračanice stali su uz svoj narod`, reči su Vuka Karadžića zabeležene u vreme Prvog srpskog ustanka, `u vreme zlo i mučno, u dane kada se činjaše da je ugašen život srpskoga naroda`. U Gračanici buktinja slobode nije prestala da svetli, istorija njene građane pamti kao neustrašive heroje u neravnopravnoj borbi za normalan ljudski život pod suncem kosovskog neba“, kazao je akademik Basara koji se publici u Gračanici.
