Kurti je rekao da su za Zapadni Balkan od suštinskog značaja dobrosusedski odnosi i „obostrano priznanje Kosova i Srbije“.
„Iz tog razloga tražim od Srbije da preda Milana Radoičića Kosovu i njegovu paravojnu grupu koja je 24. septembra ubila našeg narednika Afrima Bunjkua“, rekao je Kurti.
Sastanak odlična prilika za razgovor zemalja Zapadnog Balkana
Kurti se zahvalio premijeru Crne Gore Milojku Spajiću na pozivu.
„Pre 41 godinu moj stric je tri meseca bio politički zatvorenik u Kotoru. On dolazi iz sela Sukobine koje se nalazi u opštini Ulcinj, na granici sa Albanijom. Pre 25 godina postao sam politički zatvorenik, a kasnije i ratni zarobljenik. To je bilo vreme kada je Miloševićev režim vršio genocid nad albanskim narodom na Kosovu, a u Crnoj Gori smo imali prijatelja. Albanske izbeglice koje su bežale od srpskog projekta istrebljenja Albanaca „Potkovica“ našle su utočište u susednoj Crnoj Gori, ponašajući se sa bezuslovnim gostoprimstvom na čemu smo im večno zahvalni“, navodi se u saopštenju iz Kabineta premijera.
Kurti je naveo da je ovaj treći sastanak Plana rasta Evropske Unije odlična prilika da se sve zemlje šestorke Zapadnog Balkana okupe i razgovaraju o tome kako mogu dalje da se integrišu sprovođenjem reformi kod kuće, ali u isto vreme da vidimo kako možemo više i bolje sa Evropskom Unijom u smislu koristi programima podrške iz Plana rasta EU koji će nam istovremeno ponuditi pristup jedinstvenom tržištu Evropske Unije.
Podsetio je da se ove godine obeležava deset godina Berlinskog procesa.
„Radujemo se što boljoj saradnji koja podrazumeva međusobno de fakto i de jure priznanje svih zemalja Zapadnog Balkana“, naveo je Kurti u svom govoru.
Premijer je istakao da je Kosovo nezadovolno činjenicom da Bosna i Hercegovina još uvek nije ratifikovala sporazum o slobodi kretanja ličnim kartama o kojem su se dogovorili pre osamnaest meseci.
