U Sofiji je započela parlamentarna skupština NATO-a, koja pažnju medija u Beogradu i na Kosovu privlači pre svega zbog toga što je među više tačaka dnevnog reda, uvršteno i pitanje glasanja povodom zahteva Prištine da Kosovo postane pridruženi član ovog tela.
Ispred kosovske delegacije u svojstvu posmatrača su dva člana koje predvodi Driton Hiseni, koja je u petak otputovala u bugarsku prestonicu.
Goran Rakić ovog puta predstavlja Republiku Srbiju.
Pored svojih sadašnjih kolega – Jovanović Nataše i Zorana Dragišića, obratio se delegatima skupštine NATO-a, a snimak svog govora je podelio sa svojim pratiocima na Fejsbuku.
„Želim da Vas upoznam da ja dolazim sa Kosova i Metohije, tj. južne srpske pokrajine. Kao što znate, 109 zemalja nije priznalo tzv. Kosovo, od toga četiri članice Nato zemalja. Ono što tražimo i ono što nama treba, pogotovu nama koji živimo na tom prostoru, to je ispunjenje obaveza, tj. postignutog Sporazuma u Briselu iz 2013. godine. Dakle, ništa od tog sporazuma, dakle, ništa od tog dogovora na terenu nije Priština ispunila“, kazao je Rakić.
Na početku se zahvalio vojnicima KFOR-a koji „deluju dole na terenu koji su zaduženi za bezbednost i po Rezoluciji 1244 i jedina su oružana sila koja može da figurira na Kosovu. To su upravo jedinice KFOR-a, „ne tzv. Kosovke bezbednosne snage“, naglasio je Rakić.
Na pitanje koje je sam postavio – Kakav život mi živimo dole, pokušao je da da odgovor:
„Nama se ukida pravo na lečenje, ukida nam se platni promet, zabranjuje nam se uvoz hrane. A što je paradoks u vreme korone, to moram da napomenem je da je jedini narod, jedina zajednica na svetu, bukvalno na svetu, kojoj nije dozvoljeno da primi vakcinu protiv korone, to smo bili mi Srbi na prostoru Kosova i Metohije. I ono što još jednom moram da naglasim to je da ukoliko se ne ispuni Briselski sporazum, koji je postignut 2013. godine, ne da samo pada u vodu dijalog i nastavak pregovora i razgovora između Beograda i Prištine, nego se ruši i autoritet Evropske unije i ove kuće u kojoj se danas nalazimo“, istakao je on.
Neka sigurnost i ovlašćenja
Naglasio je da je ključ svega da Srbi dobiju „neku sigurnost“.
„Mi vrlo često tražimo dole da imamo neka ovlašćenja, šta to znači? To znači da imamo neka ovlašćenja iz oblasti zdravstva, šta to znači na terenu? To znači da možemo da biramo isto kao što mogu Albanci, Bošnjaci, Romi, Goranci ili druga nacija da biramo ko će da leči našu decu. Tražimo neka ovlašćenja iz oblasti prosvete, šta to na terenu znači? Da mogu naša deca da upišu bilo koju školu koju žele da upišu. Šta još tražimo? Tražimo da imamo ovlašćenje iz oblasti ruralnog uređenja naših opština. Da možemo na našoj Skupštini na zahtev građana da uređujemo naše opštine“, zaključio je on.
Imao je ovaj veteran Srpske napredne stranke još što šta da kaže, on zna da ovo telo NATO-a raspolaže sa informacijama o stanju u kojem se nalaze Srbi na Kosovu.
Na 25.godišnjicu početka bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, stalni odbor Parlamentarne skupštine NATO-a odlučio je da Skupštinu Kosova unapredi iz parlamentarnog posmatrača u pridruženog člana. Da bi se ovaj proces i dovršio, ključno je upravo glasanje Parlamentarne skupštine NATO-a.
U pitanju je telo koje institucionalno deluje odvojeno od same Alijanse. No, ono je ipak važna veza između NATO-a i parlamenata zemalja članica.
Sastoji se od 281 delegata iz sve 32 zemlje članice NATO. Štaviše, u radu tela kroz status pridruženih zemalja, učestvuju i delegati iz 9 drugih zemalja plus četiri mediteranske, među kojima i Srbija, odnosno osam parlamentarnih posmatračkih delegacija, među kojima i kosovska.
Ukoliko bi se pozitivno glasalo na zahtev Prištine, ona bi sada unapredila svoj status posmatrača u pridruženog člana.
