Istovremeno iz vladajućeg Samoopredeljenja su neuspeh održavanja prevremenih izbora ocenili kao potvrdu dobrog upravljanja aktuelne vlade.
„Danas, 29. maja, kao što sam naveo kao krajnji rok u pismu upućenom trojici političkih lidera albanskih parlamentarnih partija, obaveštavam vas da mogućnost za raspuštanje skupštine Kosova već iscrpljena“, rekao je Krasnići.
On je izrazio iznenađenje nespremnošću DSK i ABK da izađu na izbore i ironično rekao da je to „izgubljena šansa“.
„Odbijanje da izađu na vanredne izbore za mene zaista ostaje iznenađujuće“, kazao je Krasnići.
Naveo je da ne želi da spekuliše „da li su ostale opozicione stranke nespremne“, da li im, kako je kazao, „treba više vremena“.
„Ali znam jedno: Ne sećam se još jednog slučaja u istoriji parlamentarne demokratije da vlada kaže „idemo na izbore, ja sam spremna“, a opozicija kaže „ne, produži mandat do kraja“, rekao je Krasnići.
Na izjavu Krasnićija je reagovao portparol DSK Besian Mustafa koji mu je poručio da odgovornost traži od Kurtija, a ne opozicije.
„Krasnići je sklopio sporazum sa Kurtijem, a ne sa DSK, pa je njegova uloga posrednika besmislena. Neka traži odgovornost od stvarnog začetnika raspuštanja (parlamenta) sa kojim je sklopio sporazum“, rekao je za koha.net.
Portparol Samoopredeljenja Arlind Manžuka rekao je da je nesaglasnost opozicije da se ide na raspuštanje parlamenta potvrda „da je zadovoljna“ vladom premijera Aljbina Kurtija.
Kako je naveo, „još od prvih 100 dana vlade tražili su raspisivanje izbora“.
„Rekli su da nisu zadovoljni vladom i da su razočarani i nama. Ali, očigledno, 1.000 dana koji su usledili u vladi promenilo je mišljenje opozicije“, kazao je Manžuka.
Naveo je da su „oni (opozicija) danas potvrdili da su zadovoljni Kurtijem kao premijerom“.
Iako bi u slučaju postojanja volje za raspuštanje skupštine Kosova vladajuća koalicija i DPK imali 82 poslanika, odnosno za raspuštanje, predsednik parlamenta Gljauk Konjufca je naglasio da dogovor o izlasku na nove izbore ne pripada samo ovim poslaničkim grupama.
On smatra da bi za to trebalo da bude veće angažovanje opozicije.
Kako je kazao, „volja postoji od pre nekoliko meseci i većina je uvek izjašnjavala spremnost da se to desi“.
Naveo je da je „i upravo iz tog razloga najveći opozicioni subjekt DPK sa najvećim brojem poslanika na to pristao“.
„Istovremeno, svi smo shvatili da ovo ne treba da bude dogovor dve političke partije, već da bude širi angažman“, rekao je Konjufca.
