Bislim Ademi iz naselja Donja Brnjica kod Prištine pokušava da sastavi kraj s krajem sa svojom penzijom od 198 evra.
Većina, kazao je, ode na lekove i komunalije.
Živi sam, pošto mu je žena preminula pre više godinama i samo povremeno dobija pomoć od sina koji živi u inostranstvu.
Iako ASK nema podatke o tome koliko košta potrošačka korpa, u zemlji postoje zakoni koji nalažu usklađivanje penzija s troškovima života i inflacijom.
Vlasti su pod kritikama da ne sprovode te zakone.
A među onima koji su time najviše pogođeni su penzioneri, čija primanja idu od 100 evra starosne penzije do 265 evra penzije za koje su se plaćali doprinosi.
„Nužni za milostinju“
„Onog dana kada dobijem penziju, ja sam kralj i šta god hoćete, jer imam novca… Posle tri dana nemam ni centa“, rekao je Ademi za RSE.
Nekada mašinski tehničar, pre desetak godina je otišao u penziju.
Kada dobije penziju, rekao je da prvo obezbedi lekove za visok pritisak i dijabetes, a zatim plaća račune za struju, vodu i odnošenje smeća.
Ostaje mu je malo novca za hranu. Sin mu pomaže, ali, kako je kazao, ne uspeva uvek.
„Ujutru jedem burek za 1,20 evra. S tim preguram do večere. Uveče odem negde i pojedem neku supu, pasulj ili tako nešto jeftinije… Ne mogu da ručam, jer ako sam već jeo, neću moći posle da obezbedim večeru“, dodao je on.
Skoro svaki dan odlazi iz svog naselja kod Prištine, na manje od deset kilometara, da se nađe sa starim drugovima u Klubu penzionera.
„Ostali smo na – kako se kaže – sadaka ihtiyac (na turskom jeziku: nužan za milostinju). Ne samo ja, nego svim penzionerima je tako“, naveo je Ademi.
Kosovski institut za pravo: Institucije ne sprovode zakone
Penzijski sistem na Kosovu je regulisan na osnovu Zakona o penzijskim šemama koje finansira država i Zakona o metodologiji utvrđivanja nivoa osnovne penzije i određivanja datuma za obezbeđivanje osnovnih penzija.
Ovim zakonima je, na predlog Ministarstva finansija, predviđeno usklađivanje penzija s troškovima života i inflacijom jednom godišnje.
Međutim, prema izveštaju Kosovskog instituta za pravo (IKD) objavljenom 24. maja, „država nije sprovela te zakone“ i ako tako nastavi, „suočiće se s tužbama na sudu“.
Naim Jakaj iz IKD-a je naveo da je taj institut već izneo ovu zabrinutost Kancelariji premijera, Ministarstvu finansija, rada i transfera, Skupštini Kosova i predsedniku skupštinske komisije za budžet, rad i transfere i tražio od njih da preispitaju sprovođenje zakona po pitanju penzija.
„Obratili smo se svim liderima koji mogu imati direktnu ili indirektnu odgovornost za sprovođenje zakona. U slučaju da ne uzmu u obzir (ove zabrinutosti) u optimalnom roku – do juna – podnećemo tužbu zbog nesprovođenja zakona“, istakao je on.
Šta kažu institucije?
RSE je poslao upite svim institucijama koje IKD pominje da li su razmatrale zahtev tog instituta, ali nijedna od njih, osim skupštinskog Odbora za budžet, rad i transfere, nije odgovorila.
Član tog odbora Ferat Šalja (Shala) iz opozicione Demokratske partije Kosova rekao je za RSE da će, ako to pitanje ne bude na dnevnom redu odbora na narednom sastanku, moći da ga pokrene sam u svojstvu člana odbora.
On je dodao da će ako IKD ima pravni osnov da podnese tužbu protiv države zbog kršenja prava penzionera, podržati takvu inicijativu.
„U potpunosti se slažem. Zašto se ne poštuje zakon i zašto se krše osnovna prava penzionera“, rekao je Šalja.
Predsednik skupštinskog odbora za budžet, rad i transfere Armend Muja iz vladajućeg pokreta Samoopredeljenje nije odgovorio na pitanja RSE da li će pozvati ministra finansija Hekurana Muratija da iznese izveštaj o zabrinutostima koje je izneo IKD i kada.
„Penzije nisu povećavane na zakonskim osnovama“
Predstavnici IKD-a kažu da je godinama utvrđeni iznos penzija nije dovoljan da pokrije minimalne troškove korisnika.
U tom kontekstu, prema ovom institutu, najviše su ugroženi korisnici osnovne ili starosne penzije.
U 2002. godini ova penzija je iznosila 28 evra. Do 2019. je na osnovu različitih odluka vlade dostigla iznos od 90 evra.
Poslednje povećanje, na 100 evra, napravljeno je početkom 2022. godine, kao deo Paketa za ekonomski preporod, koji je Vlada Kosova odobrila u vreme pandemije COVID-19.
„Nikada (penzije) nisu povećane na zakonskim osnovama, prema Zakonu o penzijskim šemama i Zakonu o metodologiji za određivanje visine penzije“, naveo je Jakaj, govoreći o usklađivanju nivoa penzije s troškovima života i inflacijom.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, stopa inflacije na Kosovu je 2019. bila 2,7 odsto, 2020. godine 0,2 odsto, a 2021. godine 3,4 odsto.
Vrhunac je dostigla 2022. godine, kako zbog pandemije, tako i zbog ruske invazije na Ukrajinu, kada je bila oko 12 odsto.
Prošle i ove godine inflacija je u padu, ali ne i cene osnovnih proizvoda.
Podaci ASK-a za april ove godine pokazuju da su potrošačke cene veće za 2,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
