U Deklaraciji koja će biti podneta na usvajanje skupštinama Srbije i RS, navedeno je da „državni organi srpskog naroda treba da ponude narodima u okruženju sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju“.
„Svesrpski sabor podržava napore Republike Srbije u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, garantovanih međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija (UN), kao i pravo i dužnost Republike Srbije da se posveti opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“ , navedeno je u jednoj od skoro 50 tačaka Deklaracije.
„Srbija nastavlja da štiti građane na Kosovu“
Takođe, „osuđuje se namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba i progon koji nad njima sprovode Privremene institucije samouprave u Prištini“ i „očekuje od Srbije da nastavi da štiti prava i živote svojih građana na Kosovu i Metohiji, koristeći sve mehanizme zaštite predviđene unutrašnjim i međunarodnim pravom“.
„Svesrpski sabor insistira na izvršenju Rezolucije SB UN (1244 iz 1999.) u svim njeni aspektima. Svesrpski sabor smatra da je provođenje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština i stalni dijalog jedini održivi put za rešavanje problema“, stoji u Deklaraciji.
Kako je navedeno, ne „podržava se Rezolucija o Srebrenici za koju su glasale 84 države u Generalnoj skupštini UN, dok je 109 država bilo protiv, uzdržano ili nije glasalo“ i napominje da je njome „izvršen pokušaj kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda, koji je neprihvatljiv i ne može biti sproveden u delo“.
„Dejtonski sporazum narušen“
Konstatuje se da je Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini – Dejtonski mirovni sporazum „trajno i bitno narušen uprkos težnjama Republike Srpske i srpskog konstitutivnog naroda koji su se borili za očuvanje dejtonskog ustavnog okvira u BiH, te poziva sve međunarodne aktere da se vrate poštovanju slova Dejtonskog mirovnog sporazuma“.
Naglašeno je da je RS „jedinstven i nedeljiv ustavnopravni subjekt koji samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije u skladu sa Ustavom BiH – Aneksom IV Dejtonskog mirovnog sporazuma i čija teritorija ne može biti otuđena mimo Ustava i zakona RS“.
„Svesrpski sabor konstatuje da je Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom, stoga insistiramo na suštinskom i formalnom provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao međunarodnog ugovora koji se ne može jednostrano ili putem intervencionizma menjati“, poručeno je u Deklaraciji.
Takođe piše i da RS može u meri u kojoj oceni kao celishodno da aktivira sve nadležnosti koje su prema Dejtonskom mirovnom sporazumu predviđene kao nadležnosti entiteta.
Osuđuje se „svako nepoštovanje i kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i demokratskih procedura u BiH, nametanje zakona, preglasavanje konstitutivnih naroda, prenos nadležnosti sa entitetskog nivoa na centralni nivo, kršenje ljudskih prava i sloboda, te garantovanih prava srpskog konstitutivnog naroda na slobodno i samostalno odlučivanje i delovanje unutar dejtonske Bosne i Hercegovine“.
U Deklaraciji piše da se smatra „neprimerenim postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu X Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je propisano da je za imenovanje visokog predstavnika potrebna saglasnost strana ugovornica, kao i odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“.
Smatra se i da Srbija i RS, „u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, uzimajući u obzir geopolitički položaj, ekonomske odnose i političke procese, integraciju prema Evropskoj uniji (EU) posmatraju kao strateški cilj, koji treba da se realizuje kroz partnerski politički i ekonomski okvir uz puno uvažavanje nacionalnih interesa“.
„Podrška vojnoj neutralnosti Srbije“
Podržava se politika vojne neutralnosti Srbije u odnosu na sve postojeće vojne saveze s čime je potpuno saglasna RS koja će se boriti za očuvanje vojne neutralnosti u BiH.
Pozdravljena je odluka Srbije i RS da „ujedinjeno obeležavaju 15. septembar kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u sećanje na proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu“.
„Svesrpski sabor smatra da je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati. Očekuje da Republika Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu slavu“, navedeno je u Deklaraciji.
Kako je navedeno, „Svesrpski sabor potvrđuje da je himna ‘Bože pravde’ svesrpska himna, a da je dvoglavi orao Nemanjića nacionalni svesrpski grb“.
Navedeno je da se Svesrpski sabor okupljati na dve godine. Čine ga predstavnici Srba izabrani u zakonodavne i izvršne organe vlasti, članovi akademija nauka i umetnosti, članovi Sabora Srpske pravoslavne crkve i drugi predstavnici srpskog naroda pozvani od strane organizatora Svesrpskog sabora. Najavljeno je da će se konstituisati Nacionalni savet zadužen za koordinaciju, praćenje i izvršavanje saborskih akata.
