Komad „Čekajući kraj partije“ će reprizno u Plemetini i Zvečanu biti izveden u istim uslovima kao i u Gračanici – pod vedrima nebom. Glumci NPP-a će 23. juna od 19.00 igrati u dvorištu OŠ „Sveti Sava“ u Plemetini. Narednog dana, 24. juna od 19.00, komad nastao po motivima Beketovih drama „Čekajući Godoa“ i „Kraj partije“ biće izveden na Sceni „Mali Zvečan“ u Zvečanu.
Adaptaciju tekstova Semjuela Beketa su uradili Branislav Nedić i Nenad Todorović.
Pozorište primoranih
„Jednom je moralo da se desi, da se zastane pred ukočenošću života mog kosovskog komšiluka, da se zaprepastimo pred obustavljenom egzistencijom čitave jedne male civilizacije (naziv zajednice pozat autoru). Ujedinjene u čekanju. Dovedeni do ivice statičnosti, iz predapokaliptičnog stanja ubedili su ih da nada ne umire poslednja, već da poslednja ubija. Njihova volja da budu bezvoljni poprima kolosalne razmere i oni postaju odlučni da ne donose nikakve odluke. I sačekaju. Još malo“, rekao je Nenad Todorović.
„Nošen idejom da je tragediju zamenila farsa, Beket je zakovitlao egzistenciju u pesak i osušeno stablo. Mi smo našeg čoveka oteli iz farse i gromopucno ga strmeknuli u tragičko vašarište“, dodao je reditelj.
„Okovali ga blatom i dobili sam realitet života u istinitom prostoru. Onda je i predstava morala da izađe sa scene napolje, na samo mesto nesreće. Negovoreća priroda, nastala nakon što je čovekovu kuću progutala zemlja, postala je mesto brutalne artificijelnosti. Onda je ostalo samo da čekamo. Ne Boga, kao što ga je Sem čekao. On je već sa nama. I on odavno strpljivo čeka na nas. A mi? Mi nestrpljivo čekamo prošlost u nadi da će budućnost što pre proći. I samo smo do pola u pravu. Kraj budućnosti je tu, iza ugla“, naveo je on.
„Primorani na nedosušeno blatište, stojimo jedni pred drugima. Likovi primorani da se kreću kroz manični vrtlog žalosnog vašara. Pred gledaocem primoranim da godine geta vidi kao karusel svojih poraza“, zaključio je reditelj.
„Konvencionalno pitanje: ‘Zašto danas raditi Beketa’ (a zašto ne?), u slučaju novog tumačenja njegovih zadatosti u Narodnom pozorištu u Prištini sa sedištem u Gračanici (ne, naziv mu nije dao Beket!), bolje je zameniti pitanjem: ‘Gde danas raditi Beketa?’. Promašenost egzistencije u stalnom pasivnom čekanju nikad dočekanog, a ne u aktivnosti kreiranja iščekivanog. Gde glavni likovi, smrznuti u nedelanju, vape za pomoć a ni sami sebi ne pomažu. Ako nam daju – daju nam; ako ne – mi ćemo čekati. Gde dani deluju jednako i ne vidiš promene koje se svuda dešavaju. Gde vreme stoji jer teče… Gde to? Počinjemo sa ‘Godoom’, završavamo sa ‘Krajem partije’. Jednostavno i jasno“, kazao je Branislav Nedić.
Crna komedija i sumorna iskustva
Semjuel Barkli Beket (13. april 1906 – 22. decembar 1989) je bio irski romanopisac, dramaturg, pisac kratkih priča, pozorišni reditelj, pesnik i književni prevodilac. Njegov pozorišni i književni rad odlikuju sumorna, bezlična i tragikomična iskustva života, često u kombinaciji sa crnom komedijom i besmislom. Kako je Beketova karijera napredovala, njegovo delo je postajalo sve minimalističkije, uz sve više estetskog i jezičkog eksperimentisanja. Ubraja se među poslednje modernističke pisace i jednu od ključnih figura u onome što je Martin Eslin nazvao pozorištem apsurda. Nobelevu nagradu za književnost dobio je 1969. godine.
Za scenografiju predstave „Čekajući kraj partije“ bili su zaduženi Bisenija Tereščenko i Samuel Mgolombane, kostimografkinja je Jelisaveta Tatić Čuturilo, scenski pokret je rešio Nebojša Gromilić, a muziku Vladan Pavić, Nenad Todorović i Nikola Stanković.
Igraju: Nikola Đorđević, Nikola Stanković, Milan Popović, Đorđe Velimirović, Snežana Džogović
Muzičari: Vladan Pavić, Aleksa Mirić i Luka Stojanović.
