Visok krvni pritisak može biti neprimetan, zbog čega je važno redovno proveravati krvni pritisak.
Najčešći način merenja krvnog pritiska je putem naduvane manžetne koja se stavlja oko nadlaktice i povezana je sa uređajem za merenje pritiska. Krvni pritisak može da vam izmeri lekar ili medicinska sestra, a dostupni su i kućni aparati za merenje pritiska.
Ako vaš krvni pritisak ostane visok tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do srčanih problema i kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija ili bolest bubrega, piše Danas.
Šta znače brojevi krvnog pritiska
Krvni pritisak se meri kao dva broja, jedan preko drugog, kao što je 120/80. Oba se mere u jedinicama milimetara žive (mm Hg).
Sistolni pritisak: Gornji broj, nazvan sistolički pritisak, je pritisak svaki put kada se srce kontrahuje (stegne).
Dijastolni pritisak: Donji broj, ili dijastolički pritisak, je pritisak u arterijama dok se srce opušta pre sledećeg otkucaja.
Normalan krvni pritisak varira od osobe do osobe. Vaš lekar će vam savetovati šta je zdravo za vas, na osnovu vaše medicinske istorije.
Za većinu ljudi, sledeće je vodič:
Krvni pritisak Sistolni (gornji broj) mm Hg Dijastolni (donji broj) mm Hg
Nizak Manje od 90 Manje od 60
Optimalan Manje od 120 Manje od 80
Normalan 120-129 80-84
Normalan do visok 130-139 85-89
Visok Više od 140 Više od 90
Oko 120/80 mm Hg se često smatra tipičnim očitavanjem krvnog pritiska.
Prosečan krvni pritisak za decu i tinejdžere:
Godine Sistolički (gornji broj) mm Hg Dijastolički (donji broj) mm Hg
Novorođenčad 60-90 20-60
Bebe 87-105
53-66
Mala deca 95-105 53-66
Predškolci 95-110
56-70
Školska deca 97-112
57-71
Adolescenti 112-118 66-80
