U istraživanju udruženja za digitalizaciju Bitkom, na pitanje bi li dozvolili implantiranje čipa, 58 odsto ispitanika iz reprezentativnog uzorka od 1.140 građana je odgovorilo odrečno, javlja DPA.
Među ispitanicima dva odsto je već imalo ugrađen mikročip.
Medicinska upotreba čipova privlači najveći interes onih koji ne odbacuju tu vrstu implanta. Među takvim ispitanicima, njih 82 odsto je navelo navelo da bi ga prihvatili za lečenje, a 79 odsto za ublažavanje jakih bolova.
Više od dve petine, njih 43 odsto, reklo je da bi čip prihvatilo i za ublažavanje slabijih bolova.
Znatno manje ljudi mikročipove vidi kao alatku svakodnevnog života. Na primer, 39 odsto je reklo da su otvoreni implantu koji će pred njima da otvara vrata. Njih 38 bi tako nosilo podatke iz lične karte, pasoša ili vozačke dozvole, a 22 odsto virtuelni novčanik.
Samo šest odsto ispitanika je reklo da bi pod kožu ugradilo svoju elektronsku vizit-kartu.
Mada se tri petine Nemaca slaže da potkožni čip može da revolucioniše medicinu. Dve petine to smatra neetičkim – 59 naspram 41 odsto. Isto oko dve petine, njih 39 odsto, implantiranje čipa u telo smatra nepojmljivim.
