Parastos je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje paroha goraždevačkog oca Nenada Našpalića, paroha osojanskog Dalibora Kojića i monaha manastira Visoki Dečani.
Dvadeset jednu godinu nakon ubistva Panta Dakića (12) i Ivana Jovovića (19) počinioci ovog zločina još uvek nisu pronađeni.
Nastradali najčistiji
U besedi nakon parastosa, mitopolit Teodosije rekao je da smo se danas ovde sabrali da molitvama učinimo pomen na njih i da se Gospodu pomolimo za njih i njihove nevine duše.
„Dvadeset i jedna godina braćo i sestre od kako se ovde u ovom selu na reci Bistrici desio nemili događaj i kada su oni koji su pred Bogom najčistiji, a to su deca, postradali. Ivan i Panto i drugi koji su bili ranjeni. Danas smo se ovde sabrali svi zajedno da molitvama učinimo spomen, parastos na njih. Da se Gospodu pomolimo za njih, nevine duše, za njih koji su prineseni na žrtvu kao mladi i čisti jaganjci. Za njih koji su zalog za sve nas koji smo opredeljeni da živimo na ovim prostorima, na našem stradalom Kosovu i Metohiji i u ovom selu“, kazao je mitropolit u svojoj besedi.
Koliko god je nama teško da se rastanemo od naših najmilijh, istakao je, imamo utehu da su oni sada na nekom lepšem mestu sa anđelima, svetima, mučenicima i devicama.
„Gospod naš je iz prevelike ljubavi prineo sebe na žrtvu radi roda ljudskog i radi našeg spasenja. Sledujući njegov primer i prvomučenik arhiđakon Stefan i mnogi mučenici i mučenice u crkvi Božijoj svesno su sebe prineli na žrtvu radi istine i pravde Božije. Gospodu je ugodna takva žrtva, Gospodu je ugodna žrtva onih koji nevino stradaju jer nam je Gospod pripremio nešto bolje od ovozemaljskog života, ali je rekao da njegovo carstvo nije od ovoga sveta. Rekao je ako su mene gonili i vas će goniti. Isto tako je i rekao da onima koji njemu ugode u istini i pravdi, a naročito oni koji nevino postradaju radi njegovog imena, radi časnog krsta, radi istine da će oni naslediti carstvo nebesko i život večni“, rekao je mitropolit Teodosije.
Spremni da platimo cenu
Iako ne možemo da čujemo i vidimo Ivana i Panta, ipak osećamo njihovo prisustvo i molitveno komuniciramo sa njima, dodao je.
„Rekao bih da smo mi blagosloven narod Božiji kada i u ovo vreme možemo gospodu da prinesemo ono što je najlepše i najčistije nevine žrtve. Svaki hrišćanin koji nije spreman na žrtvu iz ljubavi Hristove verujući u život večni on nije dobar hrišćanin. Mi danas koji se opredeljujemo da živimo ovde svesni smo toga da to što se opredeljujemo da ostanemo ovde ima svoju cenu i spremni smo da platimo tu cenu. Braćo i sestre, ta naša žrtva, to naše opredeljenje ima i svoju platu. Ta plata nije u srebru i zlatu, to je ono što je Gospod unapred od stvaranja sveta odredio za one nevine, čiste, naročito za mučenike koje će on nastaniti u raju. Zato je to naša uteha i nada i za Ivana i za Pantu i za mnogo drugih koji su postradali, posebno za decu ne samo na Kosovu i Metohiji nego i širom sveta deca i dan danas stradaju“, rekao je Teodosije.
Mitropolit je podsetio prisutne da uskoro počinje Bogorodičin post i pozvao sve prisutne vernike da poste.
„Sad smo na pragu Bogorodičinog posta. Ko je god hrišćanin i veruje u Gospoda našega i ko traži zaštitu Bogorodice postiće ovaj post. Post je ograda, brana koja nas čuva i u ovom životu a i to je naš zalog za drugi život. Danas smo se sabrali da ovde pored ovog drevnog hrama Svetog Jeremije koji e takođe mnogo postradao za istinu Božiju i pravu, molitveno smo se setili naše dece, postradalih i Gospodu prineli ono što najviše možemo. To je pesma, molitva za postradale Ivana i Pantu i za sve nevino postradale. Da im Gospod podari večni život i carstvo nebesko“, kazao je mitropolit raško-prizrenski Teodosije u svojoj besedi nakon parastosa stradaloj decin u Goraždevcu.
Zločin van zločina
Otac ubijenog Panta Dakića, Milisav ističe da od kosovskih vlasti ne očekuje da pronađu ubice, jedina nada mu je da će Srbija uspeti u tome. Kako kaže ovo je „zločin van zločina“ i da se ovo ubistvo nije slučajno desilo.
„Evo 21 godina. Najiskrenije se ne nadam od ove bande da mi pronađu ubicu. Očekujem da će to uraditi naša država, ali i to se odužilo. Trebalo bi to da se nađe, jer je to ipak bilo oko 100 dece, a ispaljeno 87 metkova. To je zločin van zločina. To se nije slučajno desilo. Kada sam kasnije išao na lice mesta da gledam, tu je bio utaban put, tuda su ubice dolazile, proveravale i gledale i izvršile zločin. Od ovih ovde ne očekujem da nađu ubicu, ali se nadam da će to ipak da ispliva. Ja se držim i čuvam snagu da izvršim svoj amanet i tada ću biti najsrećniji čovek“, kazao je Dakić.
Milisav dodaje da već deset godina niko ne dolazi i ne pita ništa vezano za ubistvo njegovog sina.
„Kada je istraga prekinuta, prekinuli su sve. Niko ne dolazi osim vas ovog dana i sutra se sve završava i to tako biva evo 10 godina da neko ne dođe i ne pita ništa“, kazao je Milisav.
Otac ubijenog Panta prisetio se tog dana pre 21 godinu. Govorio je o tome kako ga sa detetom u rukama u bazi KFOR nisu primili. U Peći je dočekan aplauzom, kako kaže „kao da je krenuo na svadbu“.
„Dva sina i ćerka su bili na Bistrici. Mlađi sin što je bio sa njim, bio je pored Panta i on ga nije ostavljao sve vreme dok ja nisam došao, brujali su metkovi pored njega. Ćerka je bila na putu bežanije. Ja sam Panta uzeo u ruke. Da sam odmah krenuo u potragu, obzirom da poznajem taj teren, našao bih ubicu. Sprečio me je Panto, jer sam njega držao u rukama i odmah ga odveo u bazu, tu nisu hteli da nas prihvate ovi banditi, pa smo otišli u Peć u bolnicu. Tu smo naišli na aplauze i veličanstven doček kao da smo išli na svadbu“, kazao je Dakić.
On se prisetio da je prostoriju u kojoj je bio sa Pantom i Bogdanom Bukumirićem napustio na minut. Kako navodi, tu se stvorio veliki broj vojnika koji su mu rekli da je Panto preminuo. Milisav ističe da sumnja da je neko uzeo Pantove organe.
„Tu sam sedeo pored Panta i Bogdana i držao ih za ruke. Video sam čoveka u mantilu. Bogdanu je četvrti deo lobanje bio izbačen i nije davao znake života, čovek je sa iglom i koncem krenuo ka njemu. Ja sam ga odgurnuo jer ne znam sa kojom namerom i šta je hteo tu da uradi. Panto je bio pored njega. Ušao sam u drugu prostoriju na manje od minut. Panto je pre toga disao duboko, odjednom je tu bilo 50 vojnika pod punom ratnom opremom, ušli su unutra i kazali mi da je Panto umro. Ja ne verujem da nešto tako može da se desi za 1-2 minuta. Više nije bilo bande. Sumnjam da mi je ta banda uzela Pantove organe, mnogo sumnjam u to“.
Podrška
Parastosu je priustvovao i zamenik gradonačelnika Bijeljine Radiša Petrović. On je za za Radio Goraždevac kazao da se nada da će doći vreme kada će srpska deca moći slobodno da se kreću, igaju i odrastaju u boljem ambijentu.
„Nažalost taj teror se i danas doživljava na prostoru Kosova i Metohije, naši ljudi, Srbi se proganjaju i hapse, nemaju osnovna ljudska prava, slobodu kretanja, govora. Nažalost, ovde smo suočeni sa situacijom da danima imamo restrikcije vode na ovim visokim temperaturama, što je zaista strašno. Mi iz Bijeljne ovde zaista dolazimo punog srca da pružimo podršku ovom narodu koji ovde živi, našem bratskom narodu, našoj bratskoj opštini. Da im odamo jednu veliku zahvalnost što čuvaju Kosovo i Metohiju, što čuvaju svetu srpsku zemlju“, kazao je Petrović.
Tomica Stojanović, poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srpske rekao je da su došli da se pomole Gospodu za duše Ivana i Panta. Igrajući memorijalni turnir „Sećanje na Ivana i Panta“, dodaje, žele da se spoje i bolje upoznaju ljude koji žive u Goraždevcu.
„Učestvujemo na memorijalnom turniru u malom fudbalu. Na neki način želimo da se spojimo i da vidimo pre svega kako ljudi ovde žive, da se upoznamo malo sa stanjem ovde. Koliko toliko makar kroz neko druženje i razgovor da damo podršku svima vama koi živite ovde, slobodno mogu reći u teškim uslovima. Na nama i na svim ostalim Srbima je da vam pomognemo koliko možemo, a svakako kroz institucije vlasti to se najlakše može i učiniti. Reći ću sa svoje strane kako i preko grada Bijeljine, a tako i preko institucije Republike Srpske pokušati da izađem u susret u vidu bilo kakve pomoći, makar i toplom rečju. A svakako da će neka druga pomoć u nekom konkretnom obliku dobro doći svima vama koji ovde živite“, rekao je Stojanović za Radio Goraždevac.
Jedan od najtežih zločina
Borislav Tajić ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju pored spomenika stradaloj deci kazao je da smo se ovde okupili „u znak saučešća, u bolu žitelja, porodica, žitelja Goraždevca na čiju su decu teroristi kukavički otvorili vatru, usmrtivši Panteliju Dakića i Ivana Jovovića“.
„Pre tačno 21 godinu na današnji dan, nadajući se miru koji je uspostavljen, uprkos garancijama i prisustvu hiljade pripadnika vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, u Goraždevcu na decu koja se kupaju na obali Bistrice mučki je pucano. Ovde smo u znak saučešća, u bolu žitelja, porodica, žitelja Goraždevca na čiju su decu teroristi kukavički otvorili vatru, usmrtivši Panteliju Dakića i Ivana Jovovića, i teško ranivši Marka Bogićevića, Draganu Srbljak, Bogdana Bukumirića i Đorđa Ugrenovića. Radi se o jednom od najtežih zločina izvršenih nad Srbima u pokrajini nakon dolaska međunarodne misije na Kosovo i Methiju. Počinioci do danas nisu pronađeni. Zatvarajući istragu o stradanju naše dece i mučeništvu mnogih drugih naših sagovornika na Kosovu i Metohiji se sećamo i Livadica, Gracka, Obilića. Učinjen je greh protiv čovečnosti“, kazao je Tajić.
On dodaje da je ovim zločinom poražen demokratski svet ideologijom mržnje i terorizma, kao i da je teško naći reči utehe. Pozvao je međunarodnu zajednicu da svi zločini koji su se dogodili moraju biti procesuirani.
„Nepojmljiv je bol roditelja, braće i sestara, njihovih najbližih. Teško je naći reči utehe pred prožimajućom tugom zbog bezrazložno ugašenih mladih života Pante i Ivana koji su tek zakoračili u život. Ubijeni su ne zato što su imali ikakvu krivicu i ne zbog toga što su bilo kome učinili bilo šta nažao, već zbog toga što su bili Srbi, što su rođeni kao Srbi na svojoj zemlji, na Kosovu i Metohiji. Oni su simbol mučeništva i stradalništva srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Pogaženog dostojanstva, prava na život i identitet. Zatvarajući istragu o stradanju naše dece i mučeništvu mnogih drugih mi se na taj način i ovom prilikom obraćamo međunarodnoj zajednici da sve što se desilo ovde u Goraždevcu i na drugim mestima stradanja srpskog naroda, sve ono što je do dan danas nekažnjeno, mora biti procesuirano. Istrage moraju biti nastavljene zbog porodica, samim tim moraju naći mir kako na ovim prostorima tako i na celom prostoru Kosova i Metohije“, rekao je on.
Otvaranje vrtića na jesen
Na pitanje novinara Radio Goraždevca kada će biti otvoren izgrađeni vrtić u ovom mestu, Tajić kaže da se nada završetku procedure i otvaranju vrtića do jeseni.
„Otvaranje vrtića se priprema, usklađuje se sa potrebama onoga što budžet treba da otvori, za zapošljavanje radnika, da se prođu neophodne procedure resornog ministarstva, kompletiramo i opremanje, tako da se intenzivno radi na tome i očekujemo da će vrlo brzo biti otvoren. Nadam se da ćemo uspeti da sve to završimo do jeseni“, rekao je Tajić.
Parastosu koji je služen u Goraždevcu prisustvovao je veliki broj meštana sela, kao i drugih sredina sa Kosova, Beograda, centralne Srbije, predstavnici Srpske demokratije na čelu sa Aleksandrom Arsenijevićem, ali i predstavnici grada Bijeljine.
