U otvorenom pismu predsednicima Skupštine i Vlade, Ani Brnabić i Milošu Vučeviću, NKEU navodi da su u prethodnih nekoliko meseci „drastično pogoršani uslovi za građansko delovanje“ u Srbiji i da to, „zajedno sa kampanjom koju vode novinari tabloida, predstavljajući se kao forenzičari, tužioci i sudije, stvara atmosferu straha i nesigurnosti koja ozbiljno otežava, ako ne i onemogućava dalji rad“ te mreže nevladinih organizacija.
„Poslednjih nekoliko nedelja svedočimo sve češćem hapšenju aktivista, kao i izjavama visokih državnih zvaničnika u kojima se, na osnovu manipulacija pravnim okvirom Republike Srbije, udruženja građana, uključujući članove NKEU koji godinama dele svoje znanje i kapacitete sa državnim insitucijama u okviru procesa pristupanja EU, optužuju da su strani plaćenici, neprijatelji države, osobe koje imaju za cilj destabilizaciju zemlje i ugrožavanje bezbednosti predsednika države“, navodi se.
Mreža dodaje da su pojedini članovi Radne grupe NKEU za poglavlje 35, koja se bavi praćenjem dijaloga Beograda i Prištine, „izloženi neopravdanom i bezrazložnom zadržavanju na graničnim prelazima od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, očigledno po osnovu spiskova o verbalnom deliktu, pomenutim od strane ministra Ivice Dačića“, i ukazuje da se poslednji takav slučaj dogodio sinoć na beogradskom aerodromu.
U pismu se navodi da su „sve te aktivnosti i izjave neprihvatljive“ i da stoje „u direktnoj suprotnosti“ s međunarodnim pravom i obavezama koje je Srbija preuzela u oblasti ljudskih prava i demokratskih sloboda, a posebno u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24.
„Pravo na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja su temeljna prava koja svaka demokratska država treba da štiti, a trenutni postupci državnih organa dovode u pitanje posvećenost Srbije tim principima“, navodi NKEU u pismu Brnabić i Vučeviću.
Mreža dalje navodi da je najnovija kampanja protiv civilnog sektora bazirana na činjenici da pojedina udruženja građana sredstva za svoj rad na potpuno zakonit način dobijaju iz inostranih izvora, iz kojih se finansiraju i aktivnosti Vlade Srbije, njenih ministarstava, državnih institucija, kao i lokalnih samouprava u Republici Srbiji.
„Smatramo da je situacija, u kojoj smo se kao društvo našli, posledica nepostojanja tolerantnog i inkluzivnog dijaloga između države i građana, osim za potrebe dokazivanja deklarativne posvećenosti daljoj evropskoj perspektivi Srbiji, bez istinske želje da se sagledaju različite perspektive i i posledice odluka koje se donose“, stoji u pismu.
Dodaje se da je naknadna želja za dijalogom, koja se do sada demonstrirala, u situaciji u kojoj građani već počnu da izazivaju nezadovoljstvo na vaninstitucionalne načine, ne može da donese rezultat „jer predstavlja pokušaj da se naknadno podeli odgovornost za odluke koje su prethodno donete neinkluzivno i neparticipativno“.
„S druge strane, primećujemo da je narativ građanskih protesta istovremeno i antievropski, iako tema rudarskih aktivnosti nema nikakve direktne veze sa procesom evropskih integracija, niti predstavlja novi uslov koji Evropska unija iznosi pred Srbiju u pogledu njenog daljeg napretka u pregovaračkom procesu“, navodi se.
