Kako ističe doktorka Grković, Orahovac danas izgleda mnogo drugačije nego pre 25 godina.
„Velika je razlika što se tiče života i uslova života. Velika je razlika u odnosu na ’99. i danas, 2024. Pa, bilo je teško, bilo je mnogo ružnih situacija, ali danas možemo da, ajde, da se ne pohvalimo, ali da kažemo da su malo bolji uslovi što se tiče slobode kretanja, života i tako. A što se tiče broja stanovnika, tu smo nezadovoljni, situacija nam je alarmantna“, rekla je doktorka Grković.
Na pitanje zašto broj stanovnika opada, doktorka ističe da je problem kompleksan.
„Svi su razlozi u pitanju: i bezbednosna situacija i ove prilike na severu Kosova dodatno ugrožavaju živote, razmišljanja ljudi, zatim zapošljavanje i egzistencija. Eto, to čini glavni razlog zašto ljudi odlaze“, objašnjava ona.
Zdravstvena zaštita u Orahovcu
Iako je jedini lekar u ambulanti u Orahovcu, doktorka Grković ističe da su uslovi rada poboljšani u odnosu na ranije.
„Jeste da sam jedini lekar u ovoj ustanovi, ali borim se sa svim situacijama. Opet ću da napomenem u odnosu na ’99. i raniji period, koliko nas je tada bilo, i to sam izdržala, a sada nas ima 200-250 ukupno. To nije za neku pohvalu, ali nema posla. Nema stanovništva, nema posla“, rekla je.
Iako zdravstvena zaštita na papiru izgleda solidno, doktorka ukazuje na problem nedostatka specijalista.
„Imamo sve što nam je potrebno: aparate, laboratoriju, vakcinalnu službu, ultrazvuk, ali nema ko da radi. Nedostaju nam specijalisti za preglede ultrazvukom. Tražila sam da nam dolaze bar jednom u dve nedelje, ako ne nedeljno, ali barem na 15 dana, da nam obavljaju ultrazvuk abdomena, srca, štitne žlezde, ali to nije urodilo plodom“, ističe Dostana Grković.
Međunacionalni odnosi
Doktorka Grković je tokom godina izgradila poverenje kako kod srpskih, tako i kod albanskih pacijenata.
„Ja sam stariji doktor. Ovde sam rođena, ovde sam se udala i stekla sam veliko poverenje kako među našim stanovništvom, tako i albanskim. Tako da imam i veliki broj dolazaka njihovih pacijenata. Mi radimo ravnopravno. Što se tiče nas, ne interesuje nas ni etnička pripadnost, ni politička, ni narodna. Ukazujemo pomoć svim pacijentima, bez obzira na narodnu pripadnost“, rekla je doktorka Grković.
Život u jednoj ulici
Govoreći o svakodnevnom životu u Orahovcu, doktorka ističe da deca srpske nacionalnosti žive u uslovima koji ih ograničavaju.
„Ljudi žive kako moraju. Često kažem, deca srpske nacionalnosti ne znaju šta je pešački prelaz, ne znaju šta je semafor, ne znaju šta je kružni tok. Znači, stavljeni smo u jednu ulicu gde toga nema. Znaju samo za ovaj deo Orahovca, a za onaj donji deo, gde uglavnom egzistira albansko stanovništvo,( oni imaju sve to, a naša deca ne) to ne znaju I ne idu dole. Kao da smo dva grada u jednom gradu“, objašnjava doktorka Grković.
Budućnost u Orahovcu
I pored svih izazova, doktorka Grković ne gubi nadu u bolje sutra.
„Verujem u budućnost, ali sama situacija pokazuje kakva nam je ta budućnost. S obzirom na to da se narod iseljava, prodaje svoja imanja, kuće, besposlenost,… Verujem da će biti lepše“, zaključuje doktorka Grković.
Doktorka Grković ostaje simbol predanosti i borbe za zajednicu, pružajući primer kako istrajnost može doprineti očuvanju života u Orahovcu.
