Piše: Darko Dimitrijević
U svom članku, ovaj novoosnovani portal, bez jasnog impresuma i odgovornosti, optužio je našu redakciju da „krši Ustav Srbije“ i da „daje legitimitet albanskim separatistima“ jer koristi termine poput „kosovski predsednik“ ili „kosovski premijer“. Dalje, otvoreno se poziva na bojkot našeg rada, a insinuira se i na pravne posledice protiv mene lično i mojih kolega.
Kada ovakve optužbe, potkrepljene manipulisanim narativima, počnu da se šire društvenim mrežama i Telegram kanalima, postaje jasno da se ne radi samo o napadu na naš profesionalni integritet.
Napadi s obe strane su cena profesionalizma
Nažalost, ovo nije prvi put da se Radio Goraždevac nađe između dve vatre.
U martu 2023. godine, ova redakcija je bila predmet detaljne provere Nezavisne komisije za medije iz Prištine, regulatornog tela koje reguliše zakone i medijski spektar na Kosovu. Uz zahtev da predamo kompletnu 24/7 arhivu programa, sumnjičili su nas da smo ispostava ruskog Sputnjika. Nakon analize, ta optužba se ispostavila kao besmislena, ali su kroz monitoring došli do novog zaključka – da korišćenjem reči „Metohija“ u svom informativnom programu narušavamo „teritorijalni integritet Kosova“.
Dakle, pre godinu i po dana optuživani smo za jednu stvar u Prištini, a sada, u Beogradu, optužuju nas za potpuno suprotno.
Sećam se kako su nas još sreedinom 2000-ih pojedini tadašnji srpski politički predstavnici u Goraždevcu optuživali u pismima specijalnom predsravniku UNMIK-a u Prištini da „Radio Goraždevac vode srpski Talibani“. Istovremeno, tim istim vlastima u Beogradu slali su pismo sa suprotnim narativom – da smo „izdajnici i strani plaćenici“.
Danas, 25 godina kasnije, metode su ostale iste: oni koji ne mogu da nas kontrolišu, pokušavaju da nas diskredituju i eliminišu iz javnog prostora.
Ko stoji iza „Srpskog Glasa“?
Pitanje koje se logično postavlja jeste – kome smeta Radio Goraždevac i zašto baš sada?
Portal koji nas targetira nastao je ove godine, a prvu vest objavio tek ovog meseca. Čudno je da nisu krenuli ovu priču od većih kosovskih medijia – onih koji su bliski vlastima u Beogradu i koji režim direktno finansira, a koji koriste identičnu terminologiju kao mi – odlučili su da napadnu i krenu od jedinog srpskog glasa u Metohiji. Medij koji opstaje bez političkih direktiva i pritisaka postao je meta jer ne pristaje na kompromis sa istinom. Ali čak i da su krenuli od tih većih režimskih medija, takav napad bi i dalje bio pogrešan.
Terminologija koju koristimo deo je svakodnevnog novinarskog izražavanja i nije suprotna Kodeksu novinara. Novinari imaju pravo, ali i profesionalnu obavezu, da jasno i precizno imenuju institucije i aktere o kojima izveštavaju – bez političkog pritiska i straha od posledica. Pitanje je – zašto su onda krenuli baš od najmanjeg lokalnog medija?“
Zbog toga smo, odmah po objavi sramnog teksta, slučaj prijavili novinarskim udruženjima i Savetu za štampu u Beogradu. Takođe smo podneli prijavu odeljenju za Visokotehnološki kriminal, jer ovakvo targetiranje može imati ozbiljne posledice.
Podrška iz novinarske zajednice i akademskih krugova
U međuvremenu, ovi napadi naišli su na jasnu osudu novinarskih udruženja, ali i širu podršku kolega i akademske zajednice. Brojni novinari, prijatelji radija i univerzitetski profesori javili su nam se sa rečima solidarnosti, svesni da se ovde ne radi samo o nama – već o pokušaju da se uguši svaka nezavisna informacija i slobodna reč.
Zato nećemo ćutati. Ne zato što smo bezgrešni – daleko od toga. Možda nismo najbolji i najprofesionalniji medij, ali ponosno stojimo iza svega što smo radili i radimo već 25 godina.
Iza svakog našeg teksta, svakog priloga, svakog izveštaja stoji ime i prezime.
Ne krijemo se.
A šta stoji iza “Srpskog Glasa“?
