„I u prošlom periodu se često dešavalo da neko tendenciozno organizuje incidente takve vrste, da bi ta priča o neintegrisanosti severa ostala da živi“, kaže Rašić u izjavi za Radio Kim.
On kaže da postoji više elemenata koji takve akcije podržavaju. Kaže da je izlazak Srba iz institucija pre više od dve godine, a posebno iz policije, doveo do institucionalnog vakuma. „Sad kada bi imali adekvatne službenike policije koji bi bili po demograskoj strukturi, kako i zakon nalaže, onda bi takva dela bila ređa. Bili bi ljudi koji su sa lokala a koji bi mogli bolje i uspešnije da vode istrage koje bi vodile do počinilaca“.
Na pitanje da li je ovo vidi kao revolt zbog zatvaranja srpske Banke Poštanske štedionice i otvaranja kosovske Pošte, Rašić kaže:
„Revolt koji bi neki obični građanin izrazio kroz bacanje dve bombe, za mene je to apsurd. Međutim, može se to koristiti kao pozadina – da postoji revolt nekog građanina koji je bacio dve bombe. Mi znamo da je to neko tendenciozno uradio, neko ko je organizovaniji, a ne neki pojedinačni građanin koji svoje nezadovoljstvo izražava bombama“.
Osvrnuvši se na zatvaranje srpskih institucija poput Pošte i Banke Poštanske štedionice, Rašić dodaje da u tom smislu „razume kolege u Vladi koji žele da sprovode ono što piše u zakonu“ i da te institucije (Banka Poštanska štedionica) nemaju licencu za rad, ali i naglašava da vlasti u Srbiji nisu dozvolile da Pošta Srbije dobije licencu.
Kaže da je i sam učestvovao u pregovorima za produženje licence. „Došao je tadašnji direktor PTT-a i rekao „super, mi ćemo da spremimo dokumentaciju“, ali sa druge strane iz Beograda mu nije dozvoljeno da ponovo aplicira za produženje“.
Međutim, smatra da su predstavnici Vlade Kosova trebali da daju više vremena građana da se informišu oko odluka, ali i „da daju prostor za drugačiji dogovor kako građani ne bi bili oštećeni“.
Rašić ističe da bi mnogo praktičnije bilo da su vlasti u Srbiji napravili dogovor sa predstavnicima u Prištini kako bi Pošta Srbije i Banka Poštanske štedionice dobile licencu i radile po sistemu Kosova. Kao uspešne primere Rašić navodi „MTS d.o.o“ i „Elektrosever“.
