To je, dodao je Rakočević, vrhunac besmisla sistema koji ne može da donese pravednu presudu za ubistvo, niti za gašenje profesije, javio je UNS.
Kada je doneta oslobađajuća presuda, medijska zajednica je, kako je naveo Rakočević, zaključila da se pravni sistem trese u svom temelju.
„Danas, godinu dana kasnije, vidimo da se on potpuno raspada — i da taj raspad zahvata celo naše društvo“, dodao je on.
Rakočević je istakao da, iako je pravda mrtva, istina još uvek živi.
„Istina živi u svakome ko pokušava da do pravde dođe. Ovo nije samo slučaj Slavka Ćuruvije. To je i slučaj Milana Pantića, slučaj Dade Vujasinović, slučaj 17 otetih, ubijenih i nestalih novinara na Kosovu i Metohiji — Srba, Albanaca i stranih novinara“, naveo je on.
Rakočević je rekao da danas možemo pozvati sve koji znaju nešto, a doneli su ovakve presude — da se pokaju.
„Danas, gotovo tragično, možemo samo pozvati sve koji učestvuju u ovom postupku — sve koji znaju nešto, sve koji su doneli ovakve presude — da se pokaju. Da kažu: ‘Pogrešili smo. Ovako ne može’. Da pogledaju istini u lice i shvate da su ponizili pravdu. Da su ponizili naše dostojanstvo“, naveo je on.
Činjenica da je baš na današnji dan zakazano suđenje Slavko Ćuruvija fondaciji (SĆF) je, kako je rekao predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić, još jedan način da se povrede svi koji se zalažu za istinu i pravdu.
„Nažalost, i danas možemo da konstatujemo da se ubistva novinara u Srbiji ne rešavaju. I zato moramo sebi i javnosti da poručimo da ništa nam drugo ne preostaje nego da se, kao danas ovde zajedno, u ime relevantnih novinarskih udruženja, borimo za to da ovo društvo jednog dana zaista postane normalno, demokratsko i otvoreno“, naveo je on.
On je rekao da je bi to društvo podrazumevalo da niko ne bude uhapšen, maltretiran ili targetiran zbog svog mišljenja ili zbog onoga što je napisao.
„Želimo društvo u kome neće biti moguće da novinari, kao što su bili Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović, Milan Pantić, budu ubijeni — faktički od strane iste te države“, naveo je on.
Dodao je da država u 26 godina nije mnogo radila na tome da reši ovo ubistvo i skine „ljagu“ sa sebe i naveo da zbog toga opet proživljavamo devedesete.
Izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić takođe je napravio paralelu sa vremenom kada je ubijen Ćuruvija.
„Danas svedočimo satanizaciji naših kolega u Srbiji, koja je često i znatno opasnija od one kojoj smo bili izloženi nekada. Iskreno sam zabrinut za bezbednost, pa i za živote novinara u Srbiji“, naveo je Matić.
On je rekao da nekažnjivost ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović nije samo pitanje izostanka kazne, već pitanje politike.
„To je odraz jednog duboko pogrešnog i opasnog odnosa prema slobodi govora, slobodi javne reči i medijskim slobodama. Moramo se protiv toga boriti. Jedina naša snaga je u našoj solidarnosti“, naveo je on.
Matić je dodao da su studentski protesti i zahtevi, između ostalog, nastali upravo zbog toga što institucije nisu radile svoj posao, a da je to slučaj i sa ubistvom Slavka Ćuruvije.
Dodao je da, umesto toga, danas svedočimo novom, simboličnom „suđenju“ Slavku Ćuruviji.
„Ovo nije bilo obično suđenje Fondaciji Slavko Ćuruvija — ovo je pokušaj da se izbriše, zatre sećanje na jednu strašnu istinu, na jedno užasno ubistvo. I ne samo na to ubistvo. Već i na mnoga druga politički motivisana ili drugačije obojena ubistva, koja su ostala neistražena i nerazjašnjena“, naveo je on.
On je napomenuo i da je pre nekoliko dana preminuo advokat Slobodan Rušević, čovek koji je dugo i posvećeno zastupao porodicu Ćuruvija u ovom slučaju. Prisutni su mu stoga odali počast minutom ćutanja.
Podsetimo, ročište po tužbi Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića protiv SĆF-a, trebalo je da bude održano danas, a u znak podrške ovoj fondaciji, UNS i NUNS su organizovali skup koji je pre polaganja venaca održan ispred Drugog osnovnog suda u Beogadu. Suđenje je odloženo zbog bolesti sudije.
