Sudija Rojs Lambert presudio je u korist Glasa Amerike u tužbi podnetoj protiv Keri Lejk i Viktora Moralesa, zvaničnika Američke agencije za globalne medije (USAGM), koji su pokušali da ukinu Glas Amerike i druge medije čiji rad nadzire taj federalni entitet. Reč je o preliminarnoj presudi na koju je se može uložiti žalba.
Odlukom sudije Rojsa Lamberta, postavljenog u vreme bivšeg predsednika Ronalda Regana, administraciji Donalda Trampa naređeno je da status stalno zaposlenih i novinara angažovanih po ugovoru vrati na period pre 14. marta 2025, kada je Trampovom uredbom obustavljen njihov rad. U obrazloženju presude, sudija Lambert naveo je da je odluka Trampove administracije da raspusti Glas Amerike bila samovoljna i zasnovana na hiru.
„Ne samo da optuženi nisu pružili obrazloženu analizu svojih poteza, već je sa njihove strane izostala bilo kakva analiza”, napisao je sudija Lambert. Ukazao je i da administracija aktuelnog predsednika verovatno neposredno krši brojne federalne zakone.
Tokom sudskog ročišta, pravni tim koji je zastupao optužene, tvrdio je da se obustavom rada Glasa Amerike ne krše prava novinara te medijske agencije na Prvi amandman koji garantuje slobodu govora i medija – jer se prekid rada odnosi na sve zaposlene čime nisu izdvojeni pojedinci. Takav argument odbrane sudija Lambert protumačio je kao zabrinjavajući.
Odluka sudije Lamberta odnosi se i na neprofitne medije Radio Slobodnu Aziju i Program za Bliski istok, ali ne i za Radio Slobodna Evropa i Fond za otvorenu tehnologiju, koji inače vode odvojene sudske postupke protiv Lejk i Moralesa – zvaničnika USAGM. Ta američka federalna agencija nadzire rad Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa, Radija Slobodna Azija, Programa za Kubu, Programa za Bliski istok i Fond za otvorenu tehnologiju.
Petsi Vidakusvara, šefica dopisništva u Beloj kući Glasa Amerike i glavna tužiteljka u slučaju protiv američke vlade, izjavila je da je zadovoljna presudom. Napomenula je, međutim, da očekuje da će zastupnici američke vlade verovatno uložiti žalbu.
„Ovde se ne radi samo o našem zaposlenju i novinarskim slobodama, već i o očuvanju američke nacionalne bezbednosti. Svaki dan u kom ne emitujemo program, znači ustupanje globalnog informacionog prostora protivnicima koji ga popunjavaju dezinformacijama i antiameričkom propagandom”, poručila je Vidakusvara.
Direktor Glasa Amerike Majk Abramovic, koji je sa ostatkom zapospenih na prinudnom odustvu od 15. marta, izjavio je da je veoma zadovoljan odlukom.
„Sudska odluka potvrđuje naš stav da Kongres odlučuje o osnivanju ili ukidanju federalnih agencija, a ne samo na izvršnoj vlasti. Ona otvara put za povratak 1.300 zaposlenih Glasa Amerike na radna mesta gde će nastaviti sa informisanjem o Americi i njenoj politici zasnovanom na činjenicama. Značaj Glasa Amerike ne može biti veći u svetu u kom američki protivnici nemilosrdno šire propagandu i laži o Sjedinjenim Državama”, rekao je Abramovic.
Zvaničnici američke administracije se još nisu oglašavali povodom odluke federalnog sudije Lambera u vezi sa Glasom Amerike.
Glas Amerike program ne emituje duže od mesec
Glas Amerike, koji priprema radijske, televizijske i multimedijalne sadržaje na 49 jezika koje nedeljno prati 360 miliona ljudi širom sveta, program ne emituje duže od mesec dana.
Više od 1.300 stalno zaposlenih i novinara angažovanih po ugovoru bilo je prinuđeno da prekine da radi i počne da strahuje za egzistenciju.
Zabranjen im je pristup redakciji i upotreba opreme koju su zadužili, dok ih Bela kuća u saopštenjima označava “Glasom radikalne levice” – iznoseći neutemeljene optužbe da su novinari u stvari simpatizeri terorista, pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti i korumpirani rasipnici.
U Glasu Amerike u Vašingtonu radi i 47 novinara angažovanih na osnovu programa razmene, poznatom kao J1, koji su u procesu dobijanja boravišne dozvole – zelene karte. Osmoro njih je iz zemalja u kojima bi im sloboda, pa čak i život, bili ugroženi ukoliko bi se tamo vratili u slučaju prekida radnog odnosa. Među njima su i novinari iz Rusije, Belorusije i Mjanmara.
Dužnost Glasa Amerike je, prema američkom zakonu i Povelji iz 1976. da bude pouzdan izvor tačnih, objektivnih i sveobuhvatnih informacija, da predstavlja američko društvo u celosti, politiku koju vode Sjedinjene Države, kao i diskusije i mišljenja u vezi sa tim. Jedna od ideja vodilja je zalaganje i borba za slobodu medija širom sveta.
