Govoreći iz perspektive nekoga ko je trideset godina radio kao norveški diplomata, uključujući i angažman na Zapadnom Balkanu još od 1990-ih, Bratu je istakao da su donatori u proteklim decenijama ulagali velika sredstva u razvoj medija u regionu – ali da su često zanemarivali lokalne redakcije.
„Previše pažnje se poklanja medijima u glavnim gradovima. Lokalni mediji ostaju nevidljivi, i to je greška. Oni su temelj demokratije“, rekao je Bratu.
Ukazao je i na specifične izazove s kojima se lokalni mediji suočavaju.
„Rad na lokalnom nivou je verovatno najopasniji i najteži. Znam da Darko ima dobra iskustva sa lokalnim vlastima u Peći, i lično poznajem gradonačelnika Gazmenda Muhadžerija – vrlo pristojan čovek. Ali nisu svi gradonačelnici takvi. Lokalni konteksti moći ponekad su brutalni, sa direktnim pokušajima kontrole i zastrašivanja medija“, kazao je Bratu.
Bratu je istakao da je taj obrazac kontrole i zastrašivanja medija prisutan širom regiona.
„Radio sam i u Srbiji. Tamo takođe vidimo kako lokalne strukture vlasti rade sve što mogu da kontrolišu i spreče lokalne medije da izveštavaju. Isto se dešava i u Bosni i Hercegovini, i drugde.“
Posebnu pažnju posvetio je problemu prekomerne birokratizacije donatorskih fondova.
„Znamo koliko je komplikovano aplicirati za sredstva EU. Mnoge organizacije moraju da angažuju konsultante samo da bi popunile aplikacije. Kada imate lokalni medij sa svega nekoliko zaposlenih, koji su fokusirani na stvaranje sadržaja, nemaju ni vremena ni kapaciteta da se bave tim procesima. A to nije zato što nisu pametni – već jednostavno nemaju resurse.“
Naglasio je da donatori moraju biti svesni tih ograničenja.
„Moramo da budemo još podržavajući. Moramo da pojednostavimo načine na koje pomažemo lokalnim medijima.“
Govoreći o dugoročnoj održivosti, upozorio je da se ne može večito oslanjati na grantove.
„Mi, kao norveška diplomatija, godinama smo davali grantove širom Balkana. I verovatno smo podržali previše medija. Posle 20 godina, sredstva se smanjuju ili prestaju. I uvek dolazi pitanje iz Osla – dokle više? Jer ima i drugih potreba i prioriteta“, rekao je Bratu na panelu o održivosti medija.
U tom kontekstu, Bratu je ukazao da se mora graditi model u kojem mediji opstaju nezavisno od grantova.
„Mediji su javno dobro. Ali održivost znači da građani moraju da prepoznaju važnost medija, da ih podrže – ne samo finansijski, već i kroz poverenje i angažman. A to se gradi kroz relevantnost.“
Posebno je pohvalio lokalne medije koji uspevaju da budu deo svakodnevice svojih zajednica.
„Ljudi više ne pretplaćuju nacionalne medije, već lokalne – zato što im ti mediji daju informacije koje su im važne u svakodnevnom životu. Relevancija je ključ. Ako ste relevantni, ljudi će hteti da vas čitaju. Možda čak i da plate da vas čitaju.“
Kao primer uspešnog lokalnog medija, naveo je Radio Goraždevac.
„To nije glas samo 750 ljudi iz jedne zajednice. Oni izveštavaju o celom regionu. Njihov sajt se čita širom Kosova i van njega. To je snaga lokalnog sadržaja – onoga što je važno ljudima tamo gde žive.“
Na kraju, uputio je i poruku da se nada da će se situacija u lokalnim medijima popraviti.
„Mislim da još postoji nada za lokalne medije. Ako se okrenemo temama koje su važne ljudima, budemo relevantni, ako pojednostavimo puteve do podrške i gradimo poverenje u zajednici – lokalni mediji ne samo da mogu da prežive, već i da cvetaju.“, rekao je Bratu.
Deseta regionalna konferencija o medijima Jugoistočne Evrope, pod nazivom „Stavljanje održivosti medija u funkciju informisanih i otpornih društava“, održana je 29. i 30. maja u Sarajevu u organizaciji Kancelarije OEBS-ovog predstavnika za slobodu medija. Skup je okupio novinare, medijske stručnjake i donatore iz celog regiona, s fokusom na izazove održivosti i značaj lokalnog novinarstva.
