„Ovaj dan koji ga stvori Gospod da se radujemo i veselimo u njemu. Ovaj divni dan i praznik kada slavimo cara Konstantina i njegovu majku caricu Jelenu. Kao što čusmo da je car Konstantin sazvao pre 1700 godina u Nikeji Prvi vaseljenski sabor da bi 318 svetih otaca učvrstili veru Hristovu i tada je nastao simbol vere koji čitamo u crkvi“, rekao je mitropolit obraćajući se prisutnim vernicima.
Zahvaljujući angažovanju crkvenog odbora ovog sela i brojnih donatora, za protekle dve godine sagrađena je zvonara, velika crkvena sala, bina, česma, iskopan je bunar i urađen asfalt.
Ovaj veliki uspeh postignut je uz nesebično angažovanje organizatora ove manifestacije Nebojše Simića, kao i bračnog para Nataše i Miodraga Naskovića iz susednog sela Carevce.
„Vidite i sami da mnogo ljudi posećuje ovo mesto. Pre ovoga imali smo limenu baraku u kojoj je moglo da stane 30 ljudi. Dobri ljudi iz ovih prostora koji su zapošljeni u inostranstvu su donirali i napravili smo ovu salu. Takođe su donirali sredstva i iskopali smo bunar od 96 metara i imamo vodu za pola sela. Posle toga smo uradili česmu i na samom kraju binu da bi se svake godine okupljalo mnogo kulturno-umetničkih društava. Ove godine smo rešili da započneo kulturno-umetničku manifestaciju „Prvi sabor srpskog folklora KiM“ koji će se održavati svake godine na ovom mestu”, rekao je Simić.
Svečanosti su prisustvovali pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić i zamenik direktora Kancelarije za KiM, Borislav Tajić.
„Vi ste glasovi naše zemlje, lice našeg naroda i svetlo koje ćemo ostaviti pokoljenima, neka ovaj dan bude početak tradicije koja će rasti svake godine,neka Bušince bude mesto sabranja ljubavi i nade. Vlada Republike Srbije i Kancelarija će biti uvek sa vama, da zajedno gradimo, borimo se i slavimo“, izjavio je za RTV Puls Borislav Tajić.
Ovom prilikom održan je i prvi sabor srpskog folklora na kome je učestvovalo preko 20 ansambala iz Centralne Srbije, Severne Makedonije, Republike Srpske i sa Kosova.
Obeležavanje seoske slave je posebna prilika da se posle dužeg vremena oni koji su otišli iz ovih krajeva ponovo okupe i uz pesmu i igru proslave današnji praznik. Po rečima organizatora, preko dve hiljade ljudi prisustvovalo je manifestaciji.
