Početkom 2000-ih, počela je izgradnja kuća na zemljištu koje je pre rata pripadalo srpskom MUP-u. U međuvremenu je ovo zemljište preuzeo MUP Kosova, a nedavno je na delu zemljišta izgrađena policijska stanica. Sada MUP Kosova zahteva rušenje svih objekata.
Sedamnaest porodica tu živi dvadesetak godina, zavisno od perioda kada su kuće građene. Među stanarima ima i dece, najmlađe je staro samo dva meseca. Njegovi roditelji i ostali koji žive u ovoj ulici u strahu su da će ostati bez svojih domova. Krajem prošlog meseca dobili su obaveštenje od Opštine Leposavić da se isele i uklone objekte.
„Dobili smo samo od opštine obaveštenje koje glasi da u roku od 30 dana treba da evakuišemo članove porodice, da izbacimo stvari, onda da uklonimo objekat. Ukoliko to ne uradimo onda će to oni da urade ali o našem trošku. Već 28. juna možemo da očekujemo dolazak te ekipe za rušenje“, kaže Zoran Miljković koji sa suprugom i sinom živi u jednoj od tih kuća.
Zoran kaže da im Opština Leposavić nije ponudila nikakvo rešenje za stambeno zbrinjavanje, u slučaju rušenja. „Mi nemamo gde, nikakvo rešenje nam nije ponuđeno, ali ne verujem da će ta odluka do kraja da se sprovede, nadam se nekom dogovoru, nekom kompromisnom rešenju, jer mi nemamo gde da odemo u tome je poenta, ništa nam nije ponuđeno. Ne verujem da će da sprovedu totalni vid negativne diskriminacije na našu štetu a da opština dozvoli raseljavanje svojih građana. Trebalo bi kolektivni centri da se ukidaju a ne da se osnivaju novi kolektivni centri i ne da postajemo izbeglice u 21. veku“.
Zoran je svestan da je objekat nelegalno građen ali se nada da će opština dozvoliti da ga sada legalizuje. „Trebalo bi da nam omoguće da mi platimo sve takse, da iznađu zakonske mogućnosti da legalizujemo ove objekte. Mi ne predstavljamo nikakvu opasnost ni za koga, mi smo lojalni građani. Trudimo se da živimo svoje živote najbolje što umemo i da u ovim objektima ostanemo što smo teškom mukom stekli“, kaže Zoran.
Zoran priča da do sada nisu imali problema ni sa Unmik administracijom koja je bila nadležna u vreme gradnje, niti sa srpskim institucijama koje su ovde funkcionisale. „Nismo imali problema ni sa kosovskom administracijom do ovog momenta. Ovo je odjednom i tako rigorozno, bez ikakvog izbora. Ako postoji mogućnost legalizacije mi smo spremni kao ceo pošten svet da izmirimo sve obaveze prema društvu. Ja sam apolitična ličnost, ali sve mi ovo liči na duboku politiku. Nismo imali problem dve decenije a sada smo postali problem. Mi smo znali da je ovo društveno zemljište, ali nismo znali ko je korisnik i vlasnik“.
Tvrde da su pokušali da legalizuju objekte
Pozitivnom rešenju nada se i Andrijana Simjonović, majka dve devojčice, starih šest meseci i četiri godine. „Nije rešenje da narod izbace na ulicu, to je katastrofalno. Ako nas krenu ovako da ruše sigurno će da se nastavi na sve nelegalne objekte. Prvo decu treba da izbace na ulicu. Sama pomisao na to je stvarno katastrofalna. Mi smo ovde sve uložili, planirali smo ovde da ostanemo, sve smo sredili, sve što smo imali uložili smo ovde, neko je dizao i kredite“.
Kako vreme ističe, tako je briga sve veća, kaže Andrijana. „Drhtimo.. Zbog dece, zbog nas, ovde nije u pitanju jedna porodica, u pitanju je sedamnaest porodica“.
I ona, kao i Zoran, kaže da su spremni da plate i legalizuju objekte. Ističe da su to pokušavali i ranijih godina, ali da nisu dobijali odgovore od nadležnih. „Da ne bude zabune. Vidim da nas mešaju i da kažu da nismo pokušavali, krivi smo što nismo legalizovani. Znači, mi smo pokušavali. Svaka kuća. Ali mi nismo krivi što nam nisu dali tu legalizaciju“, kaže ona.
Ispred kuće četvoročlane porodice Vukadinović stoje palete materija za izolaciju kuće. Tijana priča da su ih dobili u vidu donacije kako bi završili kuću. Sada je to, kaže kroz suze, nemoguće.
„Posle tog obaveštenja gubi se radost za bilo kakav nastavak, ali se opet nadamo da će da se nađe neko kompromisno rešenje da bude i jednoj i drugoj strani odgovarajuće. Ipak se nadam uz božju pomoć i dobrih ljudi, a nadam se da smo svi mi dobri i jedna i druga strana, da će se naći neko rešenje“, kaže Tijana dodajući da su spremni da legalizuju objekte.
„Platićemo koliko god da je. Posle izlaska i rušenja ne znam šta, mi nemamo gde, jedino na ulici, celokupna ova ulica“.
Šta kažu u Opštini Leposavić?
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova kojem ovo zemljište pripada se nije oglašavalo povodom najave o rušenju objekata, ali iz Opštine Leposavić poručuju da oni samo izvršavaju naredbu nadležnog ministarstva, te da poštuju zakon.
Marina Bogojević, zamenica gradonačelnika Leposavića kaže da datum izvršenja odluke još ne zna, i da on zavisi od MUP-a Kosova.
„Definitivnu odluku ima Ministarstvo unutrašnjih poslova na čijoj su zemlji rađeni ti objekti a mi smo dobili dopis iz ministarstva, odnosno odluku da se uklone ti objekti koji su građeni 20025. godine, da bi služilo svrsi Ministarstva unutrašnjih poslova“, kaže Bogojević.
Bogojević tvrdi da je vreme za legalizaciju objekata isteklo, te navodi da su stanari pomenute ulice to mogli da obave 2018. godine kada je počeo proces legalizacije. „Ne znam kakav su imali dogovor sa tadašnjim čelnicima opštine Leposavić, ali oni ne poseduju nijedan jedini dokument. Tako da nastavkom kroz politiku, razna previranja, dolaskom paralelnih institucija, ja znam da su kao Opština Leposavić imali uredbom 2018. godine da legalizuju sve objekte koji su građani na nelegalan način, ali ono to nisu uradili 2018. godine. Imam i informaciju da je doneta odluka da se ruše ti objekti ali opet iz nekog razloga nisu ti objekti srušeni“.
Bogojević tvrdi da je jedini razlog donošenja odluke o rušenju to što su kuće sagrađene na zemljištu MUP-a Kosova. „Samo taj razlog, jedini razlog je što se kuće nelegalno građene na zemlji koju poseduje Ministarstvo unutrašnjih poslova“. Ponavlja da građani ne mogu sada da uđu u proces legalizacije. „Mi smo konačnu odluku dobili i ja hoću da kažem da mi koji smo doneli obaveštenje tim ljudima, nismo ta adresa, mi samo sprovodimo odluku Ministarstva unutrašnjih poslova a konačnicu tih odluka donosi ministarstvo i Republika Kosovo na osnovu naših zakona“, kaže Bogojević.
Na pitanje da li opština ima neki plan za ljude ukoliko ostanu bez domova, Bogojević kaže da će se formirati komisija koja će utvrđivati „da li ti ljudi imaju još neku nepokretnost osim ovih objekata“.
Bogojević ne zna koliko je nelegalnih objekata na teritoriji opštine Leposavić ali napominje da je tokom 2000-ih bilo dosta nelegalne gradnje, te da su, kako kaže, svi radii kako su hteli, jer je „takvo vreme bilo“.
Međutim, prema zakonu koji je na snazi, procesu legalizacije podldežu svi objekati koji su izgrađeni do 5. septembra 2018. godine. Tako da građani koji su gradili bez dozvole mogu da, shodno izmeni zakona iz 2023. godine, podnesu zahtev za legalizaciju do kraja ove godine.
Nelegalna gradnja na Kosovu
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, plostorno planiranje i infrastrukturu na Kosovu je 75% objekata izgrađeno bez svih potrebnih dozvola, registrovano je oko 350.000 objekata bez odgovarajućih dozvola. Najveći broj je u Prištini.
Novinar iz Leposavića Ivan Vučković kaže da je razočaravajuće da se niko ne bavi životnim aspektom u čitavoj priči oko nelegalnih objekata. „Dosta porodica od toga zavisi jer im je to jedini krov nad glavom. Ali kada uzmemo u obzir činjenicu da na Kosovu ima toliki broj nelegalnih objekata, pa možemo onda da svrstamo dosta objekata u Leposaviću koji nemaju ni upotrebnu dozvolu, možda su na svom zemljištu izgradili ali sve ostalo ne poseduju, dakle ovde možda postoji ta zla kob koja se nadvila nadvila nad ovim ljudima jer su pored policijske stanice koja je izgrađena nakon njihovih objekata. Dakle, ti objekti su stariji od policijske stanice“.
Vučković se pita kako je moguće da ne postoji nikakav kompromis. „Nije potrebno da se sve lomi preko kolena, dati rok od trideset dana, srušiti. Lako je srušiti. Ti ljudi su možda uložili sve što imaju u te objekte i sami svesni da su iz okolnih sela došli i na tuđem zemljištu izgradili sve to, ali možemo pretpostaviti da nisu imali druge šanse. Sa druge strane, oni su sad u bezizlaznoj situaiciji, jer se svi nekako ograđuju – opština kaže da je samo izvršilac, MUP insistira, a gde je čovek?“, kaže Vučković.
Dodaje da će iseljavanjem ovih ljudi doći do stvaranja novih socijalnih slučajeva. „Vrlo sam potresen ovim životnim pričama, a na drugoj strani ako je samo to nešto protivzakonito, onda rušite, ali ako ima još pa onda nemojte prvi kamen bacati na njih“, kaže novinar.
Vučković navodi da u Leposaviću i sever Kosova uopšte ima i drugih problema i da su ljudi više od dve godine pritiskom. „Ljudi ovde smatraju da su pod pritiskom i kažu da je to politička stvar, smatraju da je ovde plodno tlo da se regulišu neke stvari koje možda ne mogu u ostatku Kosova“.
Činjenica je da se, kako dodaje, zakon na Kosovu selektivno sprovodi, da se odluke donose brzo i bez previše najava i konsultacija sa građanima.
Zamenica gradonačelnika Leposavića kaže da je stanarima ulice „Braće Matovića“ upućivan zahtev za sastanak pre dva meseca, ali da se nisu odazvali. Sa druge strane, Zoran Miljković kaže da nije upoznat sa tim pozivom.
