Poštovan u pravoslavlju Sveti Ilija se slavi kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera
Sveti Ilija je starozavetni prorok koji je propovedao Božju volju i nagoveštavao dolazak Isusa Hrista, podseća Srpska pravoslavna crkva.
Sveti Ilija je prisutan u Starom i u Novom zavetu kao prorok.
Smatra se da je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Prisutan je i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske vere i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja i novo preobraženje u koji veruje hrišćanski svet.
Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa Enohom, starozavetnim prorokom, i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena takođe slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
Smatra se najsilovitijim među ognjenim svecima, pa se svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem. Ukoliko danas grmi, propašće sav rod oraha i lešnika. Od davnina čuva se izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“.
Po predanju, na praznik Svetog Ilije pre podne je leto, a posle podne jesen. Nakon ovog dana, prema verovanju, više se ne treba kupati u rekama.
Običaji i verovanja
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Veruje se da je na današnji dan dobro uzeti med radi zdravlja. Nekada je bio običaj da majke mažu decu medom da bi cele godine bila zdrava. Narod veruje da je med koji se izvadi na Ilindan lekovit.
Mnogi roditelji deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.
