Stanovnici Kosova najčešće prate medije na svom jeziku. Iako su srpski i albanski službeni, vesti se retko kvalitetno prevode. To za posledicu ima činjenicu da isti događaj može izgledati potpuno drugačije u različitim medijima.
„Postoji, ponekad, mnogo faktora zašto dolazi do toga da jedan događaj različito vidimo u albanskim i u srpskim medijima, ne mora nužno da znači da to nije istina ili da je lažna vest, to može da bude istina bazirana na činjenicama, ali ako se tome doda etnički ili politički kontekst, mi dolazimo u situaciju da jednu činjenicu doživljavamo drugačije, odnosno mediji mogu da je različito interpretiraju. Vrlo često možemo da vidimo da, recimo, ako se desi neki incident u srpskim sred8inama, da srpski mediji fokus stavljaju na tu nepravdu prema Srbima, dok u albanskim medijima taj napad možemo da vidimo kao nešto što je deo vladavine prava“, naveo je Budumir Ničić, direktor Medija centra Čaglavica.
Jezička barijera dovodi do formiranja paralelnih narativa. Ono što jedni vide kao vest, drugi često i ne saznaju – ili do njih stigne potpuno drugačija verzija događaja.
„U poslednjih 26 godina dolazi do nedovoljne razmene informacija između albanskih i srpskih redakcija. Rekao bih na osnovu nekog subjektivnog utiska koje sam stekao da je, čini mi se, veće interesovanje srpskih veb portala i tradicionalnih medija za informacije koje dolaze iz većinski albanske zajednice. Društveni problemi sa kojima se susreću obični građani gotovo nikada ne dolaze u etar prema albanskoj zajednici“, kazao je izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević.
Zvanična komunikacija institucija često je podložna kašnjenju prevoda ili oni jednostavno nisu dovoljno kvalitetni i precizni. Građanima se tako uskraćuju ključne informacije.
„Problem koji smo mi uvideli kao Kancelarija poverenika za jezike je taj što generacije koje idu ili su već u penziji su službenici koji su izvanredno znali srpski jezik. Međutim, teško je zaposliti nove službenike jer su kriterijumi visoki i imamo nedostatak prevodioca. Apelujem na srpsku zajednicu da pogledaju naše sajtove, da apliciraju na konkursima i rade kao prevodioci „, istakla je Arta Plana, koordinatorka za komunikaciju pri Kancelariji poverenika za jezike.
Uprkos izazovima, pojedini lokalni mediji i novinari pokušavaju da povežu zajednice. Oni pokazuju da je moguće prevazići barijere i omogućiti da informacije budu dostupne svima.
„Kada je u pitanju snalaženje oko jezičkih barijera, to zaista jeste izazov za lokalne medije. Ali, svakkao nemamo taj luksuz da ne proverimo autentičnost nekog teksta, da li je prevod dobar, da li ima neke greške kada je kontekst u pitanju. Institucije ne rade svoj posao na Kosovu, ali mi kao novinari imamo odgovornost da kada prevodimo i prenosimo neki tekst on mora da bude korektno preveden“, rekao je glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević.
Jezik na Kosovu nije samo sredstvo komunikacije, već i linija razdvajanja. Međutim, tamo gde postoje volja i inicijativa, on može i da spaja, a ne samo da deli – čak i kroz medije.
