Gogić je u emisiji „Naše jutro“ na Radio Goraždevcu rekao da uredbe Kosovske policije u vezi sa tablicama, ovlašćenjima i ličnim kartama nisu deo predizborne kampanje, već da one u praksi otežavaju život Srba na Kosovu.
„Situacija je obeležena predstojećim lokalnim izborima, iako se čini da druga pitanja dominiraju u odnosu na same kampanje. Na centralnom nivou i dalje nije rešena situacija oko formiranja vlade i skupštine. Očekuje se ovih dana da Ustavni sud donese presudu po žalbi Srpske liste, pa da vidimo šta će dalje biti sa Skupštinom. Pored toga, u fokusu su i druge teme – poput prekida dijaloga sa Amerikancima ili boravka Osmani i Kurtija u SAD. Čini se da mediji više prate to nego same lokalne izbore. Kada je reč o Srbima, interesovanje za kampanju i izbore nije veliko, osim donekle na severu, gde se očekuje smena u nekim opštinama. Za srpsku zajednicu ipak su važnija pitanja poput ovlašćenja, boravka i najavljene integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema. Kada je završena preregistracija tablica na severu krajem 2023, već je bilo reči o tome da će se vozila sa srpskim tablicama jedno vreme tolerisati, ali ne zauvek. To smo znali, samo je pitanje bilo kada će nastupiti trenutak za primenu. Problematično je što je mera stupila na snagu baš u vreme kampanje za lokalne izbore, i to od strane tehničke vlade. Ako se ovakva pitanja zaista žele rešiti, onda to treba da radi legitimna vlada i skupština, kroz izmene zakona i podzakonskih akata, a ne tehnička vlada. Ovakve jednostrane mere deluju kao da su tehničke, birokratske, a u suštini otežavaju položaj Srba na Kosovu“, rekao je Gogić.
Na pitanje da li uredbe Kosovske policije mogu biti deo predizborne kampanje, Gogić kaže da one nemaju veliki odjek u albanskoj zajednici, pa samim tim smatra da nisu deo kampanje.
„Mislim da ne, jer one nemaju odjeka u albanskoj javnosti. Koliko sam ispratio medije i razgovarao sa ljudima, niko se time ozbiljno ne bavi. To se više doživljava kao tehničko pitanje. Dakle, više je pritisak na Srbe, nego kampanja koja donosi političke poene“, kaže Gogić.
Nova briga za vozače sa srpskim tablicama i ovlašćenjima. Šta posle 1. novembra?
Govoreći o problemima sa korišćenjem ovlašćenja, naglasio je da je sporna upotreba srpskih ličnih karata izdatih za gradove na Kosovu.
„Problem nije u samom ovlašćenju, već u ličnoj karti koja se koristi uz njega. Kada je bila preregistracija tablica, mnogi nisu hteli ili nisu mogli da prebace svoja vozila na RKS tablice, pa su ih preneli na rodbinu u centralnoj Srbiji. Od njih su dobili ovlašćenja da voze ta vozila. Kada ih policija zaustavi, oni pokazuju ovlašćenje i ličnu kartu. Ali srpska lična karta sa mestom prebivališta u Prištini, Peći, Gnjilanu ili Kosovskoj Mitrovici nije priznata. Za Kosovsku policiju to je nevažeći dokument. Ako, međutim, neko ima ličnu kartu izdatu u centralnoj Srbiji, na primer beogradsku, on nema problem. Ali ako lična karta glasi na grad na Kosovu, onda je sporna. Isto važi i za administrativne prelaze – na Merdaru su stroži, dok se na Jarinju i Brnjaku još uvek može proći sa takvim ličnim kartama. Pitanje je samo do kada“, kazao je politikolog Ognjen Gogić.
Gogić je istakao da Priština ove dokumente vidi kao „paralelne strukture“.
„Oni te dokumente smatraju nelegalnim, kao paralelnim strukturama. Zato ne priznaju lične karte sa oznakama gradova na Kosovu. To je već dugo sporna tema, kao što je bilo i sa tablicama i vozačkim dozvolama“, rekao je Gogić.
Govoreći o merama prijave boravka od 1. oktobra, on dodaje da postoji problem kada ljudi traže dozvolu o boravku i navedu srpske institucije kao mesto zaposlenja.
„Tu je stvar još nejasna. Zakon o strancima kaže da stranac može boraviti tri meseca u periodu od šest meseci. To bi značilo da, ako neko, poput profesora, lekara ili studenata, mora duže da ostane na Kosovu, mora da prijavi boravak. Ali problem je što njihovi ugovori o radu ili indeks nisu priznati kao validni dokumenti od strane Kosova. Dakle, oni nemaju osnovu da legalno regulišu boravak, iako realno žive i rade tu. To stvara veliku pravnu nesigurnost i dovodi do situacije da ljudi postanu stranci u sopstvenim kućama“, kaže Gogić.
