To ocenjuje članica Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) Donika Emini, javlja agencija Beta.
Pristup EU pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom koji je do sada bio neuspešan ostao je nepromenjen, navodi Emini i dodaje da bi Brisel trebalo da prizna realnost i umesto diplomatskih fraza primeni samokritički pristup.
Iako je tokom perioda izveštavanja bilo više pokušaja da se zvaničnici Srbije i Kosova sastanu u Briselu i nastave tehnički dijalog uz posredovanje EU, Emini navodi da proces nije doveo do većih rezultata dalje od proceduralnih formalnosti.
„Kosovu nedostaje legitimna vlada koja bi vodila proces, dok u Srbiji postoji unutrašnja nestabilnost koja ograničava njeno angažovanje. Činjenica da su obe zemlje učestvovale je tehnički tačna, ali obmanjujuća: učešće je bilo skromno, uglavnom formalno i nije dalo opipljive rezultate. Takav sastanak je više bio performativni gest nego mesto za napredak“, napisala je Emini u tekstu „BiEPAG reaguje: Izveštaj o Kosovu – jedan sa protraćenom godinom“.
Emini ocenjuje da pristup EU Zajednici opština sa srpskom većinom pokazuje „ponavljajuću strategiju“, da se na Kosovo vrši pritisak da primeni ZSO kao „rutinsku obavezu“, dok se od Srbije očekuje samo da „ostane posvećena“.
„Ovaj pristup se pokušava već više od decenije bez uspeha. EU istrajava sa istim scenarijom, očekujući da će ponavljanje doneti drugačije ishode. Brisel je postao pozornica ritualizovanog neuspeha dok kredibilitet EU kao posrednika tiho erodira. Samokritički pristup koji priznaje ovu realnost bio bi daleko kredibilniji od recikliranja standardnih diplomatskih fraza“, ocenila je Emini.
Prema njenom mišljenju, izveštaj o Kosovu se „čita kao ritual birokratske samouverenosti, recikliranog jezika, pažljivo selektivnog optimizma i iluzije marginalnog napretka koji se graniči sa stagnacijom“.
Emini ocenjuje da je napredak Kosova delimičan, uslovan i uglavnom simboličan, a da EU u izveštaju priznaje izvestan napredak koji bi mogao da dovede do ukidanja kaznenih mera, kao što je učešće kosovskih Srba na parlamentarnim izborima u februaru i na lokalnim izborima u oktobru, posebno povratak srpskih gradonačelnika u četiri opštine na severu.
„Ali ovo priznanje ostaje marginalno i tretira se samo kao dobra početna tačka. EU nastavlja da od Kosova zahteva dalje korake, kao što je integracija policije i pravosuđa u skladu sa Briselskim sporazumom. Jasno je da primećeni napredak treba uzeti sa rezervom i da Kosovu predstoji dug put“, ocenila je Emini.
EK u izveštaju „gotovo očajnički“ pokušava da identifikuje neki napredak u reformama ali to se ispostavilo kao „gotovo nemoguć zadatak“, jer zbog političkog zastoja i „haotične političke trke“ tokom izborne godine Kosovo nije imalo kapaciteta da sprovodi značajne reforme.
„Tokom većeg dela perioda koji pokriva izveštaj, Kosovo je imalo prelaznu vladu, sa ograničenim nadležnostima i fokusom na politički opstanak a ne na napredovanje u reformama“, napisala je Emini, izvršna direktorka platforme CiviKos iz Prištine.
Izveštaj EK, zaključuje Emini, dokumentuje izgubljenu godinu, ne samo za Kosovo nego i za EU.
„Politička paraliza na Kosovu i strateški zamor u Briselu su se međusobno pojačali, stvarajući ciklus stagnacije koji ne koristi nijednoj strani. EU sebi čestita na zastarelim gestovima, poput liberalizacije viznog režima, i na simboličnom napretku, poput postepenog ukidanja mera, dok istovremeno uskraćuje suštinsku podršku koja je Kosovu potrebna“, navela je Emini.
Ona ističe da Kosovo ostaje zarobljeno u beskrajnom ciklusu kriza i izbora koji će verovatno trajati do isteka mandata predsednika u martu 2026, a da do tada ključne reforme i Plan rasta EU ostaju na čekanju.
