U svojoj besedi tokom današnje hramovne slave u Prizrenu, arhimandrit Mihailo, iguman manastira Svetih Arhangela, obratio se vernicima nadahnutim rečima, ističući značaj sabranja i praznovanja u gradu u kojem je srpska zajednica malobrojna.
“Nema ništa lepše od ovoga dana današnjeg i našeg sabranja u ovom gradu u kojem građane srpske nacionalnosti možemo prebrojati na prstima svojih ruku. I evo danas se okupismo u ovako velikom broju. Posebno nam je drago i blagodarni smo Bogu što možemo svetog velikomučenika Georgija da proslavimo ovde sa našim starešinom hrama, ocem Jovanom, koji proslavlja današnju hramovnu slavu, sa đakonom Stefanom koji proslavlja svoju krsnu slavu. I ono što je lepo, jeste vaša grupa u ovo naše vreme, koju ste doveli ovde. Sa nama je ovde Jerođakon Sergej, koji je profeor Karlovačke Bogoslovije, pa neka kaže on neku reč”, rekao je otac Mihajlo.
Nakon arhimandrita Mihaila, vernicima se obratio i jerođakon Sergej, profesor Karlovačke bogoslovije, koji je u svojoj besedi istakao duhovni značaj sabranja u Prizrenu i praznovanja svetog velikomučenika Georgija.
“Evo nas sabranih ovde u ovaj vaskrsni dan. Na mestu stradanja našeg, ali i mestu vaskrsenja našeg — ovde, u carskom gradu Prizrenu — sabrani da se molimo Gospodu, da se pričešćujemo hlebom nebeskim, hlebom života, da tako, sjedinjeni, svedočimo ono što jesmo. Svedočimo ko smo i da nam to svedočanstvo niko ne može oduzeti. Danas, kao što svi znate, proslavljamo spomen velikomučenika, pobedonosca Georgija. Imali smo priliku da u Apostolu koji je čitan na svetoj Liturgiji čujemo reči apostola Pavla koji govori o blagodati Božijoj kao daru kojim se svi mi spasavamo. Taj blagodatni dar, koji se svim generacijama daje istom merom, jeste ono što treba da ukrepljuje sve nas danas. Ali taj blagodatni dar nije bio ništa drugo nego ono što je svetog Georgija učinilo svedokom i mučenikom Hristovim. Njegova plamena vernost i vojnička vernost, spojena sa ljubavlju prema Bogu i blagodaću Božijom, učinila je njega velikomučenikom, stradalnikom, ispovednikom, svedokom vere, čiji spomen proslavljamo vekovima”, kazao je otac Sergej.
On dodaje da je ovaj praznik posebno značajan za sve sabrane vernike, kao i za one koji žive u Prizrenu i čuvaju Sabornu crkvu svetog velikomučenika Georgija.
“Ovaj praznik je posebno značajan za sve nas ovde sabrane, i za one koji ovde žive i koji čuvaju ovu Sabornu crkvu svetog velikomučenika Georgija. Zašto je značajan? Zato što svi mi ovde sabrani svedočimo i potvrđujemo da je ovaj hram, iako stradalnik poslednjih vremena, iako razrušen pre dvadesetinu godina, materijalno obnovljen, ali što je još važnije — obnovljen je duhovno, služenjem svetih liturgija i našim sabranjem. A danas, verujem, Bog i sveti velikomučenik Georgije sabrali su nas iz različitih krajeva zemlje gde naš narod živi i boravi. Neka bi Bog dao da se molitvama svetog velikomučenika Georgija svi sabiramo ovde — u Sabornom hramu u Prizrenu, u manastiru Svetih Arhangela, ali i u svim našim svetinjama i bogomoljama širom našeg Kosova i Metohije. Da budemo podrška onima koji su ovde ostali i opstali, da na svom nimalo lakom podvigu istraju, a sa druge strane da i svi mi postanemo na neki način postanemo svedoci one vere čiji je svedok bio sveti velikomučenik Georgije”, rekao je u svojoj besedi otac Sergej, profesor Karlovačke Bogoslovije.
Današnja hramovna slava u Prizrenu protekla je u duhu molitve, sabornosti i zajedništva, okupljajući oko 200 vernika u obnovljenoj sabornoj crkvi Svetog Đorđa.
