Kako navodi Radio Slobodna Ervopa (RSE), ova brojka je već premašila vrednost uvoza iz zemalja članica CEFTA (Albanije, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Moldavije), koje su tradicionalno bile među glavnim trgovinskim partnerima Kosova.
Samo prošle godine, Kosovo je iz Kine uvezlo više od 14,4 miliona evra elektronskih uređaja, poput digitalnih kamera, televizora i antena, kao i više od 13 miliona evra pametnih telefona i drugih telefonskih aparata.
S druge strane, izvoz Kosova prema Kini ostaje gotovo simboličan: manje od milion evra godišnje, što značajno produbljuje trgovinski deficit i stavlja ekonomski odnos između dve zemlje u izraženu neravnotežu.
Uprkos ovim trgovinskim razmenama, Priština i Peking nemaju diplomatske odnose, jer Kina ne priznaje nezavisnost Kosova.
Prošle godine, strane direktne investicije na Kosovu iznosile su 847 miliona eura, ali nijedna nije bila kineskog porekla.
Kosovo je tako praktično jedina država na Zapadnom Balkanu koja nema dug prema Kini – niti kineske direktne investicije.
RSE kontaktirao je nekoliko kompanija koje uvoze robu iz Kine, ali je vrlo malo njih pristalo da o tome govori javno.
Ramiz Keljmendi vodi kompaniju Elkos Group, koja nudi širok spektar proizvoda – od prehrambenih do tekstilnih.
On kaže da ova kompanija uvozi robu iz Kine vrednu više od 12 miliona evra godišnje. Ipak, prema njegovim rečima, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države ostaju glavni izvori uvoza.
„Da, cena je niža“, kaže Keljmendi, dodajući da nedostatak domaće industrije u sektorima poput tekstila i elektrotehnike primorava Kosovo da uvozi tamo gdje su proizvodi najpristupačniji.
Gazmend Ćoraj (Qorraj), profesor Međunarodne trgovine na Univerzitetu u Prištini, kaže za RSE da je niska cena kineskih proizvoda glavni faktor koji ih čini privlačnim za kosovsko tržište.
To je, prema njegovim rečima, direktno povezano i s niskom kupovnom moći građana.
Ono što najviše zabrinjava Ćoraja jeste činjenica da carinski podaci pokazuju kako se iz Kine uvoze i prehrambeni i poljoprivredni proizvodi.
„Posebno je problematično kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, jer su oni direktno povezani sa bezbednošću javnog zdravlja“, kaže on.
Sa ekonomskog aspekta, Ćoraj naglašava da takvi uvozi štete lokalnoj konkurenciji i obeshrabruju domaće proizvođače, čiji su proizvodi često skuplji zbog viših troškova proizvodnje.
Keljmendi ovu situaciju vidi kao nedostatak jasne ekonomske politike.
„Kosovo ne proizvodi banane ili ananas, ali proizvodi beli luk. Vlada treba da stimuliše domaću proizvodnju kako bi cene bile konkurentne“, kaže on.
Ćoraj također predlaže stimulativne i zaštitne mere za domaće proizvođače, kao i veće usmerenje ka tržištu Evropske unije i tržištima gde Kosovo ima preferencijalni pristup.
CEFTA: Glavni prioriteti u 2026. godini pojednostavljena trgovina i integracija
