Na početku završnih reči, glavna tužiteljka Kimberli Vest (Kimberly West) ocenila je da su dokazi izvedeni tokom suđenja pokazali da su zločini iz optužnice počinjeni i da „optuženi snose krivičnu odgovornost“.
„Dokazi opravdavaju duge zatvorske kazne za sve optužene“, kazala je glavna tužiteljka.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zločine nad Srbima, Romima i Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, u oko 40 pritvora OVK na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu na severu Albaniji, od marta 1998. do novembra 1999.
Glavna tužiteljka precizirala je da su optuženi odgovorni za smrt najmanje 100 žrtava i za zlostavljanje stotina osoba.
Vestova je kao dokazanu naznačila i optužbu da su četvorica lidera OVK bili „protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata“, s ciljem da preuzmu kontrolu nad celim Kosovom.
Na njihovoj meti našli su se, po rečima Vestove, svi koje su doživljavali kao „protivnike“ OVK – Srbi, Romi, Albanci koje su proglasili za saradnike srpskih vlasti i članovi Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.
Tužiteljka Vest je, pozivajući se na dokaze, ocenila da su optuženi bili „ključni članovi Glavnog štaba OVK“ i da su „komandanti operativnih zona OVK dobijali naređenja od njih, a nije bilo obratno“, kako je tvrdila odbrana.
Te tvrdnje odbrane, Vest je nazvala „ciničnim iskrivljavanjem istine“.
Tužiteljka je kao nepouzdana označila svedočenja sedmorice međunarodnih zvaničnika, uključujući generala Veslija Klarka (Wesley Clark) i ambasadora Kristofera Hila (Christopher Hill), u odbranu prvooptuženog Tačija.
Ta svedočenja zasnovana su, po Vestovoj, na „ograničenim saznanjima“ svedoka koji su bili „padobranci“ u složenoj situaciji na Kosovu i nisu imali nikakva saznanja o unutrašnjoj organizaciji OVK i njenom delovanju na terenu.
Posebnu zahvalnost, glavna tužiteljka je uputila žrtvama i svedocima koji su dali iskaz uprkos „trajnoj klimi zastrašivanja na Kosovu“, odnosno „pretnjama, strahu i stigmi“ kojoj su bili izloženi.
Pred raspravnim većem predsedavajućeg Čarlsa Smita (Charles Smith) iz SAD, tužioci i branioci izlagaće završne argumente do 18. februara.
Po pravilima suda, presuda četvorici bivših lidera OVK biće, potom, izrečena u roku od 90 dana.
Ako sudijama bude potrebno više vremena za odlučivanje, rok za izricanje presude može biti produžen za još 60 dana.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemeđunarodnog oružanog sukoba u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.
Optužnica u deset tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi.
Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, sprovedenog 4. i 5. novembra 2020. godine.
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023. godine, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila prošle godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija, svedočilo je sedam svedoka, bivših britanskih i američkih zvaničnika koji su se sa njim susretali i vodili razgovore 1998-99.
Ti svedoci dali su gotovo istovetne iskaze da Tači nije bio vojni komandant, već politički predstavnik OVK i da on nije mogao biti vinovnik zločina iz optužnice.
Po svedocima odbrane, OVK nije ni bila organizovana vojska sa centralnom komandom i komandnim lancom.
Na pitanja tužilaca, Klark, Hil i drugi svedoci Tačijeve odbrane potvrdili su, međutim, da u to vreme nisu imali podrobnije informacije o unutrašnjoj organizaciji i delovanju OVK na terenu, niti o otimanju i pritvaranju civila.
Dokaze odbrane u pisanom obliku priložili su još zastupnici četvrtooptuženog Krasnićija.
Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.
Na suđenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.
Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.
Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na suđenju imaće pravo na obeštećenje.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
