Ovo pitanje je ponovo aktuelizovano nakon što je Emilija Redžepi, predsednica Nove demokratske stranke koja predstavlja bošnjačku zajednicu, optužila lidera srpske stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića za „manipulaciju glasovima“, jer je dobio oko 200 glasova u selima opštine Prizren gde ne žive pripadnici srpske zajednice, piše Radio Slobodna Evropa.
„Rezervisana, odnosno zagarantovana mesta, postoje upravo da bi zajednice koje nisu većinski birale svoje autentične predstavnike. Sve suprotno tome predstavlja brutalnu zloupotrebu sistema i direktno poništavanje ustavne svrhe rezervisanih mandata“, ocenila je Redžepi u saopštenju nakon što je Vrhovni sud Kosova odbio njenu žalbu uz obrazloženje da ne može utvrđivati ko je kako glasao i da svako ima pravo da glasa za koga želi.
U izjavi za RSE, Redžepi podvlači da je njena stranka ostvarila dobar izborni rezultat, ali da je na političkim predstavnicima da štite interes zajednice, a samim tim i zagarantovana mesta.
Ukazala je i da je koalicija Vakat, koja takođe predstavlja bošnjačku zajednicu, dobila glasove u selima gde žive samo Albanci, te navela da će se ovim povodom obratiti Ustavnom sudu Kosova.
Od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.
Bošnjačkoj zajednici pripadaju tri poslanička mesta, turskoj dva, pripadnicima romske, aškalijske i egipćanske zajednice po jedno, uz još jedno dodatno onoj zajednici iz redova romske, aškalijske i egipćanske zajednice koja je osvojila najviše glasova, dok jedno poslaničko mesto pripada goranskoj zajednici.
Prema konačnim rezultatima Centralne izborne komisije, Nova demokratska stranka Emilije Redžepi dobila je jedno poslaničko mesto sa 3.920 glasova, dok je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak takođe dobila jedan mandat sa 4.862 glasa.
Emilija Redžepi je inače u prošloj Vladi bila zamenica premijera za zajednice, dok je Nenad Rašić vodio Ministarstvo za zajednice i povratak, nakon što je Srpska lista – najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – napustila kosovske institucije u novembru 2022. godine, piše isti medij.
Rašić odbacuje optužbe
Lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, Nenad Rašić, odbacuje optužbe za manipulaciju ili inženjering, te ukazuje da je bio ministar za zajednice i povratak, da je bio u kontaktu sa različitim zajednicama koje žive na Kosovu i da je zadobio njihovo poverenje.
U izjavi za RSE napominje da se ne može povlačiti paralela sa slučajem Adriane Hodžić iz Građanske inicijative Ujedinjena zajednica, kojoj je Vrhovni sud Kosova 2021. godine poništio preko 4.000 glasova u opštinama sa srpskom većinom, zbog čega je izgubila poslanički mandat.
Vrhovni sud Kosova je tada poništio i preko 800 glasova Romskoj inicijativi od ukupno 4.049 osvojenih glasova, zbog čega je izgubila jedno poslaničko mesto od dva, koliko je dobila.
Ova dva politička subjekta bila su optužena da su glasove u srpskim sredinama dobijali zahvaljujući Srpskoj listi, koja je „putem svog biračkog tela pokušala da izvrši uticaj i stavi pod kontrolu neke od nevećinskih zajednica na Kosovu“.
Povodom glasova Romske inicijative, Ujedinjena romska partija Kosova i Egipćanska liberalna stranka obratile su se Ustavnom sudu Kosova, koji je 2023. godine doneo odluku da pripadnici manjina imaju pravo da dobiju glasove u bilo kom delu Kosova, bez diskriminacije ili etničkog prebrojavanja, sve dok nisu dokazane konkretne izborne nepravilnosti.
Navedeno je da poništavanje glasova mora biti zasnovano na jasnim pravnim osnovama i dokazima, kao što je koordinisana izborna prevara.
Rašić ističe da broj glasova koje je dobio u sredinama gde ne žive Srbi nije veliki i da nikako ne utiče na njegov izborni rezultat.
„Adriana Hodžić je te 2021. godine dobila 70 odsto glasova u mestima gde ih tradicionalno nije imala. Svi znamo kakav se inženjering tada desio“, rekao je on.
Rašić dodaje da „ne vidi logiku“ u osporavanju njegovih glasova od strane Redžepi, te da rezervisana mesta nijedne zajednice nisu bila ugrožena.
Ipak, Emilija Redžepi smatra da se radi o „orkestriranom glasanju“ i da ne vidi svrhu postojanja rezervisanih mesta ukoliko se stranke bore i za glasove drugih zajednica.
„Mora se čuvati ustavno pravo. To se ne vidi u gradovima širom Kosova koji su multietnički, ali žalba se odnosi na mesta u kojima živi jedna etnička pripadnost“, poručuje ona.
U svojoj reakciji Redžepi je podsetila i da kandidatura Ene Kadaj Krasnići na listi koalicije Vakat nije potvrđena jer nije dokazano da je „autentični predstavnik bošnjačke zajednice“.
Ranije je i Srpska lista optuživala Nenada Rašića da je jedno poslaničko mesto dobio „zahvaljujući glasovima Albanaca“, piše isti medij.
Da li je bilo orkestriranog glasanja?
Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu u izjavi za RSE kaže da je zabrinutost Emilije Redžepi u vezi sa rezervisanim mestima za manjinske zajednice legitimna i politički korektna, ali da njene tvrdnje nisu zasnovane na važećem ustavnom i pravnom poretku, niti na ustaljenoj praksi.
„Odluka Vrhovnog suda zasniva se na njihovoj ranijoj presudi donetoj u predmetu Vetona Beriše. I Vrhovni sud 2021. godine i Ustavni sud 2023. godine, u slučaju Vetona Beriše, presudili su da se glasovi za predstavnike manjinskih zajednica ne mogu poništiti samo zato što potiču iz druge zajednice. U tom smislu, poništavanje glasova je dozvoljeno jedino u slučajevima kada postoje dokazi o koordinisanim šemama ili izbornim krivičnim delima koja ugrožavaju prava manjinskog predstavljanja na Kosovu“, kaže on.
Miftaraj ocenjuje i da bi eventualno poništavanje glasova Nenadu Rašiću od strane Ustavnog suda, samo zato što ih je dobio u sredinama gde ne žive Srbi, bilo u suprotnosti sa Ustavom.
„To bi značilo nametanje etničkih granica političkoj volji birača, što je Ustavni sud izričito odbacio“, naveo je.
Od albanskih partija, prema podacima Centralne izborne komisije, Pokret Samoopredeljenje pobedio je na decembarskim izborima i osvojio 51,10 odsto glasova, čime je obezbedio 57 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova. Demokratska partija Kosova osvojila je 22 mandata, Demokratski savez Kosova 15 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova osvojila šest mandata.
Proces potvrđivanja rezultata kasnio je zbog ponovnog prebrojavanja svih glasova u ovom izbornom procesu, jer su postojale sumnje na manipulaciju glasovima kandidata za poslanike, zbog čega je privedeno desetine osoba, a stotine ispitano.
Suva Reka: Zadržano 19 osoba u istrazi o falsifikovanju izbornih rezultata
