Proglašenje nezavisnosti zasenjeno je suđenjem čoveku koji ju je proglasio – bivšem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju – a posebno zahtevom tužilaštva za kaznu od 45 godina zatvora.
Završne reči trenutno su u toku pred Specijalizovanim većima za Kosovo u Hagu, gde se, zajedno sa Tačijem, sudi i trojici drugih bivših visokih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK): Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju.
Optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, u pritvoru su od novembra 2020. godine.
Specijalizovana veća osnovala je Skupština Kosova 2015. godine kako bi prvenstveno procesuirala bivše pripadnike OVK za ratne zločine. Iako su deo kosovskog pravosudnog sistema, rade sa međunarodnim osobljem i sa sedištem su u Hagu.
Strah od zastrašivanja svedoka bio je jedan od razloga zašto je sud smešten tamo.
Hašim Tači (Foto Kim arhiva)
Završne reči
Tokom završnih reči, koje su počele 9. februara i trebalo bi da se zaključe 18. februara, Specijalizovana kancelarija tužioca (SPO) opisala je OVK kao strukturiranu organizaciju u kojoj su četvorica optuženih imala visoke rukovodeće funkcije.
Tužioci tvrde da je više od 50 pritvornih centara OVK korišćeno za nezakonito pritvaranje, zlostavljanje i ubistva navodnih protivnika, uključujući Albance, Srbe, Rome i druge.
Naveli su da je oko 100 ljudi ubijeno, te su spomenuli 437 slučajeva pritvaranja između aprila 1998. i avgusta 1999. godine, većinom civila.
Tužilaštvo je prezentovalo saopštenja Glavnog štaba OVK koja se odnose na ubistva navodnih saradnika Srbije i upozorenja meštanima da ne slede „isti put“. Tvrdili su i da su zločini počinjeni radi konsolidacije kontrole nad Kosovom, te su izložili uloge optuženih u rukovodstvu OVK i Privremenoj vladi.
Tokom suđenja tužilaštvo je pozvalo oko 125 svedoka, od kojih je mnogima identitet zaštićen.
Odbrane su odbacile sve navode i ocenile da bi kazna od 45 godina predstavljala de facto doživotni zatvor.
Tačijevi advokati tvrde da ne postoji direktan dokaz o planu za preuzimanje kontrole nad Kosovom počinjenjem zločina. Naveli su da je Tači često bio van Kosova tokom perioda obuhvaćenog optužnicom i da nije prisustvovao sastancima Glavnog štaba.
Odbrana je takođe istakla da međunarodni svedoci nikada nisu sumnjičili Tačija za ratne zločine u to vreme i da obaveštajni ni diplomatski izvori nisu ukazivali na njegovu umešanost.
Među svedocima odbrane bili su istaknuti zapadni zvaničnici — bivši vrhovni komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark, bivši američki diplomata Kristofer Hil i bivši zvaničnik Stejt departmenta Džejms Rubin.
Tačijevi advokati osporili su tvrdnje tužilaštva o efektivnoj komandnoj strukturi OVK, tvrdeći da nema dokaza da je Tači znao za zločine koje su navodno počinili pripadnici OVK ili Privremene vlade, niti da je kao premijer imao stvarnu moć.
Odbrana zaključuje da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je Tači doprineo bilo kom zločinu iz optužnice, uključujući ubistva i nezakonita pritvaranja.
Slučaj koji je pogodio javnost
Amer Alija, pravni istraživač iz Fonda za humanitarno pravo u Prištini, rekao je da zahtev za kaznu od 45 godina nema pravno uporište ni prema zakonima bivše Jugoslavije koji su bili na snazi 1998–99, ni prema današnjem kosovskom zakonodavstvu. U to vreme maksimalna kazna zatvora iznosila je 20 godina, dok današnji kosovski zakon predviđa kazne do 35 godina.
Agon Maljići, viši saradnik u Europe Centeru pri Atlantskom savetu, rekao je za RSE da je zahtev tužilaštva „dotakao živac javnosti“ širom Kosova.
Iako naglašava da nije pravnik, nazvao je zahtev uvredljivim, skandaloznim i očajničkim pokušajem tužilaštva da traži maksimum kako bi dobilo barem delimičnu osuđujuću presudu.
„Osuđujuća presuda mi deluje malo verovatno. Tražiti kazne uporedive sa onima za ratne zločince koji su ubili desetine hiljada civila potpuno je nesrazmerno“, rekao je.
Za poređenje, bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić osuđen je na 40 godina zatvora, što je kasnije preinačeno u doživotnu kaznu, za zločine uključujući masakr 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, napade na civile tokom opsade Sarajeva i etničko čišćenje u kojem su stotine hiljada ljudi proterane iz svojih domova.
Demokratska partija Kosova (PDK), koju je osnovao Tači a sada je u opoziciji, najavila je proteste 17. februara u Prištini u znak podrške četvorici optuženih. PDK je kritikovala vladu premijera Aljbina Kurtija zbog načina na koji se, kako tvrde, odnosila prema procesu u Hagu, uključujući „nedovoljnu podršku“ bivšim komandantima OVK i probleme u finansiranju odbrane.
Kurti i njegova partija, Pokret Samoopredeljenje, dugo su bili kritični prema Specijalizovanim većima i glasali su protiv njihovog formiranja.
Dana 11. februara, nakon skoro godinu dana političkog zastoja oko formiranja vlade, Kurti je svoje obraćanje poslanicima — u kojem je predstavio sastav nove vlade — započeo rečima da su napori tužilaštva u Hagu „pokušaj koji je suprotan istini“.
Dan kasnije, novoizabrani parlament usvojio je rezoluciju kojom traži pošteno suđenje optuženima u Hagu.
„Svaki pokušaj da se oslobodilački rat OVK izjednači sa zločinima genocidnog srpskog agresora podriva poverenje u pravdu i ozbiljno šteti dugoročnoj mirnoj budućnosti“, rekla je predsednica Vjosa Osmani, koja sada traži drugi mandat.
Kada se završe završne reči, predmet prelazi u ruke sudija, koji imaju tri meseca da donesu presudu. Alija je rekao da mogu zatražiti dodatna dva meseca zbog obimnih dokaza.
