Studenti su u četvrtak ovaj poziv poslanicima iz Srbije uputili jer se, kako su naveli na društvenim mrežama, radi o temi“ od suštinskog značaja za obrazovni sistem Srbije“, ali i za „očuvanje nacionalnih interesa“.
Prethodni pokušaj srpske opozicije da sazovu parlamentarnu sednicu o Kosovu desio se u septembru prošle godine, kada je Nova Demokratska stranka Srbije uspela da dobije saglasnost ostalih opozicionih poslanika i obezbedi dovoljan broj potpisa za zahtev za sazivanje sednice.
„Ovaj pokušaj završio se neslavno jer se, kao i neki dokumenti ranije, taj zahtev izgubio u Skupštini, uprkos činjenici da je postojala obaveza sazivanja sednice s obzirom da je obezbeđeno 90 potpisa narodnih poslanika, što je više od jedne trećine koliko je neophodno“, piše Danas.
Narodna poslanica Ekološkog ustanka us srpskom parlamentu Danijela Nestorović najavila je istog dana kada su i studenti ispostavili zahtev da će pokrenuti proceduru i podneti zahtev, te je pozvala i ostale opozicione kolege da ga potpišu.
Zahtev studenata podržala je i poslanička grupa „Mi snaga naroda“.
Sednica tehnički moguća, njeni dometi upitni
Na pitanje da li misli da će do sednice doći ako opozicioni poslanici sakupe dovoljan broj potpisa, s obzirom na prethodni pokušaj, Nestorović za Danas kaže da formalno zavisi od toga da li će zahtev potpisati najmanje jedna trećina narodnih poslanika, jer tada, prema Ustavu, predsednik Narodne skupštine mora da je sazove.
“Politička praksa je, međutim, pokazala da vlast (u Srbiji) ume da odugovlači ili proceduralno relativizuje takve zahteve. Dakle, nisam naivna — znam da sama inicijativa ne garantuje održavanje sednice”, pojašnjava ona.
Nestorović ukazuje na drugačiji kontekst u odnosu na prošlogodišnji pokušaj sazivanja sednice o Kosovu.
“Razlika u odnosu na ranije jeste u tome što je sada inicijativa došla od studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. To više nije samo opoziciona politička tema, već pitanje koje dolazi iz same zajednice koja je pogođena novim okolnostima. To nosi drugačiju težinu”, kaže Nestorović.
Govoreći o tome na koji način ta sednica može pomoći da se aktuelni problemi Srba na Kosovu reše, sagovornica Danasa navodi da Narodna skupština Srbije „sama po sebi ne može promeniti realnost na terenu, niti jednostrano zaustaviti primenu zakona koje donose institucije u Prištini“.
“Ipak, sednica može da uradi tri važne stvari – da obaveže Vladu da javno saopšti šta konkretno planira da preduzme, da utvrdi jasan institucionalni stav države, te da omogući javnosti da vidi da li postoji plan ili samo politička retorika”, objašnjava naša sagovornica.
Ignorisanje problema univerziteta Beograd bi „teško opravdao“
Najmanje što Srbija može da uradi u situaciji u kojoj Srbi na Kosovu postaju “strana lica”, smatra Nestorović, jeste da o tome otvoreno razgovara i preuzme odgovornost za svoje poteze ili za svoje propuste.
Aleksandar Šljuka iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa za Danas takođe ističe da je je potreban broj potpisa dostižan, naročito uz potencijalnu podršku dela opozicije van najvećih blokova.
Istovremeno dodaje da se i sama vlast se nalazi pod pritiskom, jer bi ignorisanje pitanja Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici bilo „politički teško opravdati“.
“Zbog toga sazivanje sednice deluje kao realan scenario, čak i ako iza njega ne stoji stvarna politička volja da se problem suštinski reši. Reč je o temi koja je nacionalno osetljiva, vezanoj za obrazovanje i položaj Srba na Kosovu, i koja opoziciji omogućava da mobiliše javni i studentski pritisak i dovede vlast u defanzivnu poziciju”, pojašnjava Šljuka.
Kao ključnu liniju razdvajanja ipak, izdvaja pitanje konkretnih državnih posledica – odnosno toga šta je Beograd stvarno spreman da uradi.
U tom kontekstu, Šljuka smatra da bi domet takve sednice bio bi ograničen.
“Ona ne može promeniti realnost na terenu u Kosovskoj Mitrovici, niti uticati na poteze Prištine ili tok dijaloga Beograda i Prištine. Njena potencijalna vrednost je pre svega indirektna: sednica može politički legitimisati problem i izvući ga iz isključivo akademskog i lokalnog okvira, ostaviti zvaničan trag u vidu zapisnika i zaključaka, i poslužiti kao osnova za dalju javnu i međunarodnu komunikaciju, kao i za dodatni pritisak na Vladu”, pojašnjava naš sagovornik.
