Dok Priština čeka milione iz Brisela, nerešeni odnosi sa Srbijom i dalje koče put Kosova ka Evropskoj uniji, piše nemački list Zidojče cajtung povodom posete Marte Kos Prištini, a prenosi DW.
„Ako je bilo povoda za optimizam u odnosima između Kosova i EU, onda je to bilo u jesen 2024.“ kada je Marta Kos postala komesarka za politiku proširenja, nasledivši Olivera Varheljija.
„Međutim, saznanje da personalna promena ne mora značiti i promenu strategije, stiglo je u Prištinu najkasnije sada. Godinu i po dana nakon stupanja na dužnost, Marta Kos je prošlog petka posetila Kosovo – kao poslednjeg od svih kandidata za članstvo u EU.
Termin se otegao i zato što premijer Aljbin Kurti već više od godinu dana vlada gotovo u tehničkom mandatu. Za 7. jun su zakazani treći parlamentarni izbori u poslednjih 16 meseci“, piše Zidojče cajtung.
To što je dugo iščekivana poseta iz Brisela stigla baš sada, neposredno pred sledeće izbore, imalo je razlog, piše dalje ovaj list.
„Do 2027. za Kosovo je predviđeno ukupno 882,6 miliona evra, što odgovara gotovo 25 odsto godišnjeg kosovskog budžeta. Ako Priština ispuni prve reforme do 30. juna, iz Brisela bi stigla prva tranša u iznosu od 90,7 miliona. To se smatra malo verovatnim. Marta Kos je pre mesec dana zapretila da bi bez reformi novac bio trajno izgubljen.“
Odnosi sa Srbijom
U približavanju Kosova Evropskoj uniji reč je, s jedne strane, o vladavini prava i pravosudnom sistemu, u kojima se Kurtiju, bez obzira na partijsku pripadnost, priznaju umereni uspesi. Ipak, Kos je brzo prešla na večnu temu – odnose sa Srbijom.
Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar – do sada nisu priznale Kosovo. „A sve dok sve države EU ne priznaju Kosovo, pristupanje zemlje je pro forma isključeno.
U međuvremenu je ovih pet zemalja nagovestilo da priznanje Kosova zavisi od dogovora Kosova i Srbije“, prenosi nemački list.
„Tako EU prebacuje lopticu Kurtiju“, konstatuje autor i navodi da „on odbija da dopusti formiranje zajednice opština sa srpskom većinom, iako se prethodna vlada na to obavezala 2013. godine“. Zajednica opština sada mora biti „deo“, a ne „preduslov za razgovore“ o formalnom priznanju od strane Beograda, navodi list.
Na kraju, autor piše da se „za Srbiju tako nešto ne bi moglo tvrditi. Beograd se nikada nije pridružio sankcijama protiv Rusije i demonstrativno je izostao sa poslednjeg samita EU-Zapadni Balkan u decembru prošle godine.“
