Sutra na Kosovu građani po treći, odnosno peti put izlaze na birališta za poslednjih 18 meseci. Učestalost izbora, dodaje Deda, kod dela birača može dovesti do utiska izbori više “ne predstavljaju trenutak odlučivanja o budućem pravcu zemlje, već postaju deo kontinuiranog političkog sukoba među strankama”, što dovodi do pada poverenje u sposobnost političkih elita.
Zamor od političkih elita
“Važno je, međutim, napraviti razliku između poverenja u izbore i poverenja u političke aktere. Na Kosovu građani uglavnom i dalje veruju da izbori predstavljaju legitiman mehanizam odlučivanja i da izborni rezultati odražavaju volju birača“, kaže Deda.
No on, istovremeno upozorava na to da učestali izborni procesi mogu postepeno smanjivati poverenje u sposobnost političkih elita da nakon izbora pronađu kompromis.
“Možda najveći problem nije zamor od izbora, već zamor od nefunkcionalnosti političke elite. Građani na Kosovu nisu umorni od glasanja koliko od činjenice da ni nakon više izbornih ciklusa ne vide jasan politički rasplet. Kada izbori ne rezultiraju funkcionalnim institucijama, raste utisak da politika proizvodi više političkih kriza i blokada nego političkih rešenja.”
Najlojalniji motivisani
Učestalost izbora, ističe Iljir Deda, može imati određeni negativan uticaj na izlaznost, posebno među neopredeljenim biračima i onima koji nisu snažno vezani za određenu političku opciju, ali istovremeno, “najlojalnija biračka jezgra uglavnom ostaju mobilisana”.
“Zato česti izbori često ne menjaju dramatično odnos političkih snaga, već mogu povećati relativni značaj disciplinovanih i snažno motivisanih birača“, kaže Deda za KoSSev.
U takvim okolnostima, kampanja i sposobnost stranaka da mobilišu svoje pristalice postaju važniji od pridobijanja novih glasača.
Međutim, izlaznost ne zavisi samo od učestalosti izbora već i od toga da li građani veruju da njihov glas može nešto promeniti, upozorava dalje Deda.
„Ukoliko dominira percepcija da će politički odnosi ostati isti bez obzira na rezultat, motivacija za izlazak na izbore prirodno opada.”
Sami po sebi, smatra, česti izbori nisu problem za demokratiju. Problem nastaje onda kada građani počnu da zaključuju da izbori ne dovode do političke odgovornosti, funkcionalnih institucija ili rešavanja problema.
Demokratija slabi onda kada građani počnu da sumnjaju da njihov glas može proizvesti političku promenu
Deda ističe da problem nije u broju izbora, već u odsustvu političkog kapaciteta da se izborni rezultat pretvori u stabilno upravljanje.
„Demokratija nije samo pravo da se glasa, već i sposobnost političkih stranaka da nakon izbora proizvedu stabilne institucije. Ukoliko se izbori pretvore u ciklus stalne kampanje, a period između njih u stalnu političku blokadu, građani mogu početi da demokratiju doživljavaju kao proceduru bez rezultata”, istakao je za naš portal uoči sutrašnih izbora.
