Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), 104.480 birača je registrovano za glasanje putem pošte, dok su 22.414 osobe glasale u 30 diplomatskih predstavništava Kosova širom sveta, javio je Radio Slobodna Evropa (RSE).
Međutim, da bi se saznao tačan broj glasova iz inostranstva, oni prvo moraju da budu verifikovani, a taj proces je počeo u utorak popodne.
Verovato više od sto hiljada potvrđenih glasova dijaspore
Eugen Cakoli, istraživač u Kosovskom demokratskom institutu (KDI), kaže za RSE da će veliki broj glasova za koje se očekuje da će biti potvrđeni kao važeći, a procenjuje da bi ih moglo biti više od 100.000, imati „izuzetno značajan“ uticaj na konačan ishod izbora i posledično na raspodelu mandata u Skupštini Kosova od 120 mesta.
„Ako uzmemo u obzir trendove iz 2025, tačnije one iz decembra, i pod pretpostavkom da bi Pokret Samoopredeljenje ostvario isti rezultat, ovaj politički subjekt bi mogao da dođe do 53 mandata, što znači povećanje od pet mandata. U normalnim uslovima uzeo bi dva mandata od Demokratske partije Kosova, dva od Demokratskog saveza Kosova i jedan od Alijanse za budućnost Kosova, ali to uvek zavisi od učinka samih tih političkih subjekata“, kaže Cakoli.
Na osnovu preliminarnih rezultata, koji uključuju samo redovne glasove, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 42,95 odsto glasova ili 48 mesta, Demokratska partija Kosova 21,14 odsto glasova ili 24 mesta, Demokratski savez Kosova 17,60 odsto glasova ili 20 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova, partija koja je nedavno odlučila da bude poznata kao Alijansa, osvojila je 7,16 odsto glasova ili osam mesta.
Broj osvojenih mandata sve određuje
Cakoli kaže da će na kraju broj mandata u skupštini odrediti „ko će imati najveće šanse“ za formiranje novih institucija Kosova.
Prema Ustavu Kosova, predsednik Skupštine Kosova i vlada se biraju većinom glasova poslanika, odnosno sa 61 glasom.
Takođe, prema Ustavu, mesto predsednika skupštine pripada stranci koja je pobedila na izborima, u ovom slučaju Pokretu Samoopredeljenje.
Takođe, posle konstituisanja skupštine, toj partiji pripada pravo da prva predloži mandatara za sastav Vlade Kosova. Najviši pravni akt predviđa da u slučaju izvršne vlasti, štafeta može preći i na druge partije, ako pobednik izbora ne uspe da formira većinu. Međutim, to ostaje u diskrecionom pravu predsednika, u sadašnjem slučaju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova Aljbuljene Hadžiju, koja dolazi iz redova Pokreta Samoopredeljenje.
U prethodnom sazivu, koji je rezultat izbora održanih 28. decembra, Samoopredeljenje je obezbedilo 57 mesta u skupštini i, uz podršku osam poslanika iz nevećinskih zajednica, uspelo je da obezbedi parlamentarnu većinu i formira vladu.
Od 120 mesta u Skupštini, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice: deset za nesrpske zajednice i deset za srpsku zajednicu. Što se tiče deset mesta za srpsku zajednicu, na osnovu dosadašnjih rezultata, Srpska lista će osvojiti devet od njih, a jedno mesto će pripasti stranci Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića.
„Znajući da se očekuje da subjekti iz redova zajednica budu predstavljeni identičnim brojem mandata, a možda čak i poslanika u novom sazivu, to znači da će biti do dva poslanika iz nesrpskih zajednica koji mogu imati uticaj na određivanje toga da li ćemo imati institucije ili ne“, kaže Cakoli.
Još veći značaj glasova iz dijaspore
Uticaj glasova iz inostranstva na konačan rezultat izbora, prema Cakoliju, ovog puta je veći i zbog niske izlaznosti na izborima na Kosovu.
Izlaznost 7. juna je bila 37,02 odsto, odnosno 725.488 birača, što je manje nego na decembarskim izborima, kada su glasale 906.754 osobe ili 45,36 odsto biračkog tela.
Po pitanju uticaja glasova iz dijaspore saglasan je i Ljirim Krasnići, direktor nevladine organizacije Germin, koja se bavi pitanjima dijaspore.
„Težina glasova iz inostranstva u konačnom rezultatu mogla bi biti među najvećima dosad u izbornoj istoriji Kosova“, kaže on za RSE.
Poredeći s prethodnim izborima, Krasnići kaže da se ovog puta očekuje više glasova iz inostranstva.
„Na osnovu iskustva s prošlih izbora i velikog broja birača registrovanih za glasanje putem pošte, može se očekivati da ukupan broj glasova putem pošte bude oko 80.000, a da će ukupan broj glasova van Kosova premašiti 100.000“, kaže on.
Moguć dalji rast značaja glasova birača van Kosova
Na izborima 7. juna zabeležen je najveći broj registrovanih birača za glasanje iz inostranstva, s više od 132.000 prijava.
Posle uključivanja glasova iz dijaspore, Cakoli očekuje da će ukupna izlaznost na izborima biti oko 41 odsto.
„Trendovi pokazuju da imamo povećano interesovanje glasača u dijaspori i pad interesovanja među glasačima na Kosovu“, kaže on.
Prema Cakolijevim rečima, ako se trend pada izlaznosti na glasanjima na Kosovu nastavi u budućnosti, a poraste učešće onih koji žive van zemlje, uticaj glasova iz dijaspore mogao bi da bude još veći.
„Dakle, u decembru su to bila dva-tri (mesta), dok smo sada došli do računice od pet mesta. Ako se nastavi takav trend, (uticaj glasova iz dijaspore) mogao bi još više da poraste u budućnosti“, kaže Cakoli.
Dok su redovni glasovi unutar Kosova koji se obično broje u učionicama odmah posle zatvaranja biračkih mesta prebrojani za nekoliko sati u nedelju, izborne vlasti sada moraju da prebroje i uslovne glasove, kao i glasove osoba s posebnim potrebama, pored onih iz dijaspore.
CIK planira da konačne rezultate izbora objavi 26. juna, a da ih sertifikuje 6. jula, ali su ovi rokovi samo planovi, jer će sve zavisiti i od žalbi koje strane mogu podneti u vezi s procesom.
