Sastankom su kopredsedavali glavni pregovarač Kosova sa Evropskom unijom i koordinator Instrumenta za reforme i rast Jeton Zulfaj i šef Jedinice za Kosovo u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Jiri Plećiti.
Kako je navedeno u zajedničkom saopštenju, sastanak je okupio predstavnike kosovskih institucija, Evropske komisije, organizacija civilnog društva, sindikata, poslovnih udruženja, lokalnih vlasti, država članica Evropske unije i razvojnih partnera.
U fokusu razgovora bili su napredak Kosova u ključnim oblastima reformi, uključujući reformu javne uprave, upravljanje javnim finansijama, osnovna prava i vladavinu zakona, zelenu i digitalnu tranziciju, razvoj privatnog sektora i poslovnog okruženja, kao i obrazovanje i zapošljavanje.
Predstavnici Kosova i Evropske unije razgovarali su i o radu institucionalnih struktura zaduženih za koordinaciju sprovođenja Instrumenta za reforme i rast, investicionim projektima koji će biti finansirani kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), mehanizmima revizije i kontrole, kao i ulozi civilnog društva u praćenju reformskog procesa.
„Obe strane su naglasile značaj sprovođenja svih 111 reformskih koraka iz Reformske agende i potpunog iskorišćavanja mogućnosti koje pružaju RRF i širi Plan rasta kako bi se dodatno ubrzao napredak Kosova na putu evropskih integracija“, stoji u saopštenju.
Kako je navedeno, prelazni rok za sprovođenje 13 reformskih koraka, čija je ukupna vrednost 90,8 miliona evra, ističe 30. juna ove godine, dok rok za realizaciju dodatnih 27 koraka vrednih 165,9 miliona evra traje do kraja decembra 2026. godine.
„Kosovo je ponovo potvrdilo svoju posvećenost ubrzanju sprovođenja reformi i potpunom korišćenju mogućnosti koje pruža Plan rasta. Takođe je ponovilo svoju posvećenost pažljivom praćenju reformskog procesa i daljem jačanju institucionalnih kapaciteta za korišćenje pomoći koju pruža EU“, dodaju.
Evropska komisija je istovremeno pozdravila posvećenost Kosova sprovođenju Reformske agende i dosadašnji napredak ostvaren u tom procesu, uz ocenu da je od ključnog značaja pravovremeno sprovođenje reformi, uključujući i one koje zahtevaju delovanje potpuno funkcionalne Skupštine i Vlade sa punim mandatom.
Kosovske vlasti i Evropska komisija, dodaju u saopštenju, saglasile su se da dodatno institucionalizuju ulogu civilnog društva u Odboru za praćenje i da nastave blisku saradnju u cilju podrške efikasnom sprovođenju reformi.
„Kao najjači i najpouzdaniji partner Kosova i najveći pružalac finansijske pomoći, Evropska unija je od 1999. godine uložila više od 3,7 milijarde evra na Kosovu“, poručuju.
U saopštenju se ujedno podseća da u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan, Kosovo može da koristi 882,6 miliona evra finansijske podrške EU – jednu trećinu u bespovratnim sredstvima, a dve trećine kroz povoljne zajmove.
„Kosovo je bilo među prvim od korisnika Plana rasta koji su pregovarali sa Evropskom komisijom i usvojili svoju Reformsku agendu“, zaključeno je u zajedničkom saopštenju.
Blokada Skupštine Kosova ugrožava 60 miliona evra iz Plana rasta EU
