To znači da je spojnotrgovinski deficitKosova skoro 2,5 milijardi, odnosno da izvoz pokriva samo 15 do 20 odsto uvoza.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, uvoz je povećan za oko 150 miliona evra. U odnosu na 2024. godinu, povećan je za oko 500 miliona.
Ekonomista Ljuljzim Bećiri smatra da je 2026. godina jedna od najzabrinjavajućih kada je reč o zavisnosti Kosova od uvoza.
On je rekao da velika zavisnost od uvoza čini Kosovo osetljivim na svaku globalnu krizu, zbog nedovoljnih ulaganja u povećanje domaće proizvodnje.
„Kao ekonomista smatram da država koja nema odgovarajuću proizvodnju ulazi i u domen oblasti nacionalne bezbednosti. Zato institucije Kosova treba da ulažu u proizvodnju, ne samo deklarativno, kao što su bile poslednje izjave premijera (Aljbina) Kurtija, već da se zaista investira i smanji potreba za kupovinom, uvozom i odlivom novca van zemlje bez opravdanog razloga“, izjavio je Bećiri.
Ekonomista Ismet Muljaj ocenjuje da je povećanje uvoza posledica manjka strukturnih ekonomskih reformi, rasta potrošnje i slabosti domaće proizvodnje.
„Postoji mnogo faktora. Prvi je dugogodišnji nedostatak strukturnih ekonomskih reformi. Drugi je rast potrošnje, novac koji je Vlada Kosova raspodelila za povećanje penzija, plata i socijalnih davanja, posebno tokom poslednja dva izborna ciklusa. Takođe, dolazak doznaka iz dijaspore značajno je povećao potrošnju. Kao posledica rasta potrošnje, naravno, povećana je i inflacija, dok domaća proizvodnja nije dovoljno konkurentna u odnosu na proizvode koji dolaze iz uvoza“, rekao je Muljaj.
On dodaje i da se jedan deo preduzeća i građana i dalje snabdeva iz Srbije.
„To se odnosi na građane srpske nacionalnosti koji se direktno snabdevaju iz Srbije, ali i na deo proizvoda koji se proizvode u Srbiji i namenjeni su tržištu Kosova, a subvencionisani su kako bi ušli na kosovsko tržište. Treći faktor je taj što Srbija mnogo ulaže da bude prisutna sa svojim proizvodima na Kosovu. Ima veliki budžet koji odvaja za domaće biznise i snažno promoviše kompanije kako bi izvozile na Kosovo“, smatra Muljaj.
On smatra da Vlada Kosova mora imati strateški pristup kako bi se u onim sektorima u kojima Srbija ima veliki potencijal za prodor na kosovsko tržište povećali kosovski proizvodni kapaciteti.
Prema njegovim rečima, to se posebno odnosi na građevinski sektor, gde je najveći uvoz i gde je Srbija veoma jaka u odnosu na druge zemlje i domaću proizvodnju.
Krastavac postao jedan od najprofitabilnijih useva na Kosovu
