“Srbija je dobila otvaranje pretpristupnih pregovora, Kosovo Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali je zaglavljen put na EU integraciji. Postalo je normalno da se zvaničnici dve države redovno sreću i da to više nije ništa “istorijsko”. Ista je priča i sa tzv.integracijom kosovskih Srba. Ako bi površno pogledali, onda bi u slučaju da je Srbija najviše dobila, a Kosovo nešto manje, kosovski Srbi su ipak najveća kolateralna šteta krize u dijalogu”, ocenio je Veber.
Daleko od toga da može da se kaže da je briselski okvir doneo rešenje baš svih problema, što mu, verovatno, nije bio ni cilj, ali je ipak predstavljao neku vrstu vododelnice, smatra savetnik u Privrednoj komori Srbije Nenad Đurđević.
“Unormalila se komunikacija i susreti, stvorila se neka vrsta predvidljivosti za poslovanje, okviri u kojima se zna kako funkcioniše ekonomska razmena. Stari kontakti su ponovo vraćeni, pokrenuti novi biznisi i ozvaničeni kroz formalne kanale, što se vidi u povećanom broju kompanija koje učestvuju u trgovinskoj razmeni”, kaže Đurđević.
Na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu izvedena je “izborna revolucija”, a promenjena politička slika uticaće i na novine u Briselskom dijalogu, smatra kosovski publicista Veton Suroi i u nastavku pregovaračkog procesa očekuje veću dozu iskrenosti među stranama. Normalizacija odnosa Prištine i Beograda je ipak naša potreba, ističe Suroi.
“NIko nas ne tera da postignemo jedan sporazum, nego je potreba naših društava da se normalizuju odnosi i otvore mogućnosti da na kraju živimo u kulturi mira, a ne u kulturi sukoba i jeziku rata, koji već dugo dominira i da nakon 20 godina imamo generaciju mladih ljudi koji su rođeni nakon rata, a koji žive u jeziku rata, odnosno konflikta”, ističe Suroi.
Konstitutivna sedica novog saziva kosovskog parlamenta zakazana je za ponedeljak 22.mart, a uskoro se očekuje i formiranje vlade, koju će, po svemu sudeći, predvoditi lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti. U anketi sprovedenoj na fejsbuk stranici Sporazuma čak dve trećine ispitanika je na pitanje “Da li bi Kurti više doprineo bržoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nego njegovi prethodnici” odgovorilo negativno.
