Bez obzira na težak posao koji zahteva rano ustajanje i dugo stajanje na nogama, buregdžija Abdula Sadiku koji se ovim poslom bavi već 40 godina je uvek nasmejan i ljubazan sa svojim mušterijama. Kako i ne bi kada je u njegovoj maloj buregdžinici u Gračanici stalno gužva. Meštani, zaposleni po raznim institucijama ovde svakodnevno kupuju burek.
„Dnevno napravim oko sto bureka, ali sada je kriza, epidemija koronavirsa, nikada tačno ne znamo koliko ćemo mušetrija imati. Posao je vrlo zahtevan, nisam imao neki veći izbor, pa sam krenuo zanatom kojim se bavio moj otac, i tako već 40. godina“.
Abudla je iz Globočice, a u Gračanici je buregžinicu otvorio pre nešto više od 8 meseci. Kako je kazao za RTV Kim, mušterije ima jer na sastojcima ne štedi.
„Buregdžinica `Bels` u Gračanici je nova, želimo da privučemo mušterije, ne štedimo na sastojcima, u bureku sa mesom 80 posto je samo meso, cena bureka za sve vrste je ista 0,70 centi“.
Abdula ističe da posao pravljenja bureka nije nimalo lak, ali ako postoji volja onda se muka zaboravi. Kako je buregdžija rekao, da bi burek bio ukusan i hrskav, vrlo je važno da testo bude tretirano po pravilima.
„Testo za burek sprema se dan ranije, mesi se u velikim mašnima, ali se ostavlja da odstoji preko noći kako bi za jutro bilo spremno. Nako što duže odstoji, sa njim se laše radi i bolje se razvijaju kore. Tajni recept ne postoji, sve što je od satojaka potrebno je brašno, voda i so ali i iskustvo“.
Prilikom pravljenja testa, Abdula koristi i razne veštine, od razvlačenja na stolu, do bacanja u vazduh. Sve to radi da bi se kora lepo razvukla.
„Vrlo je važno da kora za burek bude masna ali ne previše, pravimo manje masan zbog naših mušterija. Vrlo je važno da prilikom razvijanja kore sto se premaže zejtinom, takođe nakon što koru razvijemo i bacamo je kroz vazduh da bi se razvila, debelje krajeve kore uklanjamao kako burek ne bi bio tvrd. Da bi bio hrskav i lepo pečen, mora da se peče na laganoj vatri, nikako jaka temperatura jer će biti prepečen i gnjecav“, kaže buregdžija, i dodaje da burek uvek mora da bude svež i mušetrije pojedu vruć pravo iz rerne.
Abdula je ovaj zanat naučio od oca pa je i on svoje umeće preneo i na sina.
„Ovo je težak zanat, sin mi pomaže ali ne vršim pritisak na njega, upućen je u posao, ali videćemo da li će prihvatiti“.
Sead Sadiku još uvek uči, ali se nada da će jednoga dana savladati sve veštine i mesiti burek kao njegov otac.
„Planiram da se bavim ovim poslom, dok mogu, ali potrebno je još da učim. Počeo sam već da pravim, ali kao očev još ne može da bude. Ukusan je ali još nije to pravo. Takođe, kod nas osim što mušterije dolaze lično da kupe, vršimo i dostavu. Uglavnom se najviše prodaje burek sa sirom, ali svakako se prodaje i sa mesom, spanaćem i sirom, ali i posni burek“, kazao je Sead Sadiku.
Burek neizostavan deo doručak
Prolaznike u Gračanici smo pitali da li je burek neizostovan deo njihovog doručka:
„A šta mislite, naravno da je burek deo mog doručka, moja fizička konstitucija me odaje. Uglavnom kupujem u pekari. Čula sam da se otvorila i nova buregdžinica, posetiću je uskoro. Za mene je svaki burek dobar samo da je masan i kaloričan“, kazala je kroz osmeh Viktorija.
„Kupujem burek, deca obožavaju kupovni, retko kada spremam, a najviše vole sa sirom“, rekla nam je Milijana.
„Ponekad kupimo burek sa mesom, uglavnom iz obližnjih pekara, a ponekad kupujemo i u novoj buregdžinici u Gračanici“, istakla je Sneža.
I dok jedni uživaju u vrućem bureku iz obližnjih buregdžinice, ima i onih koji više vole kada ga sami naprave.
„Najčešće volim burek da sama spremim, retko kupujem, ali su ukućani zadovoljni. Pravi burek je kada je masan, tajna je da se testo umesti ranije pre pečenja, da lepo odstoji, a najčešće spremam sa sirom i spanaćem“, kazala je Aleksandra Gudžić.
„Spremam burek, samo je potrebno dobro brašno, so i voda, mast ili ulje. Najčešće spremam sa mesom i sirom“, rekla je Dušanka Jeftić.
„Pravim burek uglavnom sa spanaćem kada je sezona, deca taj najviše voli. A za dobar burek potrebno je iskustvo, samo dobar majstor može da napravi ukusan burek“, poručila je Bosiljka Dančetović.
I dok se na Kosovu pravi tradicionlani burek sa sirom i mesom, u Boru, centralnoj Srbiji novina je burek sa pljeskavicom, takozvani hamb-burek, a u Nišu je 2005. godine napravljen burek od 100 kg, sa prečnikom od 2 metra i smatra se najvećim burekom ikada napravljenim. Takođe, napravljen je i najmanji burek 2011. godine koji je bio ispečen u pivskom čepu.
