Predstavnici Beograda i Prištine su tog 19. aprila 2013. godine nakon šest meseci razgovora i 10 rundi pregovora potpisali sporazum u 15 tačaka od kojih se šest odnosi na ZSO, koja je bila „kičma“ tog dokumenta, predstavljanog i kao veliki uspeh evropske diplomatije.
Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se na policiju, pravosuđe, lolalne izbore, energetiku, a one čije je sporovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.
Sporazum čiji su detalji usaglašeni 2015. potpisali su, uz posredovanje tadašnja šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, tada glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači, koji je čak naglasio da dokument predstavlja „početak nove ere – ere pomirenja“. Tog 19. aprila dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na Kosovu trebalo da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra.
ZSO je trebalo da ima i svog predsednika potpredsednika, skupštinu, Statut, zvanične simbole – grb i zastavu i da obuhvati Leposavić, Zvečan, Severnu Mitrovicu, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanica, Štrpce i Klokot.
Priština je u novembru 2018. godine na robu iz centralne Srbije uvela takse sto je blokiralo dijalog, a pre toga ključni deo sporazuma – ZSO našao se i pred Ustavnim sudom Kosova.
EU je pre nešto više od godinu dana Miroslava Lajčaka, umesto Federike Mogerini koja je zamenila Ketrin Ešton , imenovala na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.
Dijalog je u zastoju, odložila je pandemija, izbori na Kosovu, prve optužnice Specijalnog suda u Hagu i odlazak između ostalih i tada aktulnog predsednika Hašima Tačija koji je optužen za ratne zločine.
Novi kosovski premijer Aljbin Kurti ali i predsednica Vjosa Osmani jasno su stavili do znanja da je dijalog novoj vladi tek na četvrtom mestu prioriteta, uz najave da će Srbiju tužiti za genocid. S druge strane, predsednik Vučić je u petak najavio da će dva puta iću u Brisel i da očekuje konstruktivne razgovore, ali i nastavak dijaloga u maju ili junu.
Nadležnosti ZSO
U skladu sa Evropskom povelјom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice imale bi nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. U dokumentu su tačno navedene javne funkcije ZSO:
– jačanja lokalne demokratije;
– vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne privrede;
– vršenja punog nadzora u oblasti obrazovanja;
– vršenja punog nadzora radi unapređenja primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite;
– vršenja punog nadzora radi koordinisanja urbanog i ruralnog planiranja;
– usvajanja mera radi pobolјšanja lokalnih uslova života povratnika na Kosovu;
– sprovođenja, koordinisanja i omogućavanja istraživačkih i razvojnih aktivnosti;
– promovisanja, širenja i zastupanja pitanja od zajedničkog interesa opština članica, kao i njihovog predstavlјanja.
– pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova;
– procene pružanja javnih usluga njenim članicama i njihovim stanovnicima radi pružanja podrške Zajednici.
– vršenja monitoringa, prema potrebi, radi sprovođenja njenih cilјeva;
– uspostavlјanje odnosa i zaklјučivanje ugovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, domaćim i međunarodnim.
Piše i da će Zajednica obavlјati i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu poveriti centralne vlasti.
Organizaciona struktura
Navedeno je da Zajednica treba da ima sledeće organe:
– Skupštinu, kao najviše telo sačinjeno od predstavnika koje imenuje svaka skupština opština.
– Predsednika, koji predstavlјa Zajednicu, pred centralnim vlastima i van Kosova.
– Savet, koji je sastavlјen od najviše 30 članova iz redova stanovnika opština članica.
– Odbor, koji se sastoji od sedam članova koje bira Skupština iz redova gradonačelnika i stanovnika opština članica i koji ima pravo da donosi odluke neophodne za svakodnevno upravlјanje.
– Administrativno osoblјe će imati status zaposlenih lica, u skladu sa zakonima Kosova, uklјučujući Zakon o radu i Zakon o državnoj službi, što im omogućava da obavlјaju svoje administrativne dužnosti.
– Kancelariju za žalbe, koja će imati mandat da preispituje žalbe u vezi sa cilјevima.
Odnosi sa centralnim vlastima
Navedeno je da će Zajednica raditi sa centralnim vlastima u skladu sa načelom međusobne saradnje i razmene informacija i da će u svojim odnosima prema centralnim vlastima promovisati interese srpske zajednice. Zajednica ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih cilјeva, kao i da pokrene ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uklјučujući i pred Ustavnim sudom, protiv svih akata ili odluka koje utiču na vršenje nadležnosti ZSO, u skladu sa njenim Statutom.
Takođe, Zajednica ima pravo da predlaže predstavnike u nadležnim organima centralnih vlasti. U vršenju funkcije monitoringa koja je predviđena sporazumom, predstavnik Zajednice ima pravo na pristup i na dobijanje informacija od centralnih organa u skladu sa zakonima Kosova.
U ime Zajednice, četiri gradonačelnika severnih opština dostavljala bi Ministarstvu unutrašnjih poslova spisak kandidata za imenovanje na mesto regionalnog komandira policije.
Zajednica je, stoji u potpisanom dokumentu, otvorena za svaku drugu opštinu pod uslovom da se sa time saglase opštine članice. Važna odredba je i da se Zajednica može raspustiti samo odlukom njene Skupštine, koja je usvojena dvotrećinskom većinom njenih opština članica.
ZSO ima pravo i na svoje zvanične simbole (grb i zastavu) u skladu sa zakonima Kosova.
