Politički analitičar Ognjen Gogić smatra da je Briselski sporazum dao doprinos u smislu normalizacije odnosa i poboljšanju bezbednosne situacije.
„Iako nije do kraja sproveden on jeste dao podsticaj odnosima i može se reći da mi živimo u miru, jer nema oružanih sukoba i nema masovnog nasilja ali to ne znači da je pomirenje Srba i Albanaca završeno do kraja i da nema tenzija i zapaljive retorike koja se ponovo javlja“, kaže Gogić za RTV Kim.
Govoreći o neispunjenom delu sporazuma koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, Gogić ne očekuje ni da će se u narednom periodu sa tom stavkom otići daleko.
„Pre svega zato što je Priština čvrsto definisala svoju poziciju i nije spremna da da ustupke, niti nova vlada u Prištini želi da se nadoveže na proces koji je do sada tekao, već postavlja neke sopstvene uslove koji će zapravo biti neprihvatljivi. ZSO je takođe sporno pitanje koje neće daleko odmaći, Beograd će insistirati na tome da ZSO bude preduslov za dalji nastavak procesa, međutim, Priština to odlučno i decidirano odbacuje, tako da ZSO u bliskoj budućnosti neće biti formirana“, kazao je Gogić.
Po mišljenju Ljubomira Stanojkovića, politikologa iz Kosovskog Pomoravlja, Briselski sporazum je najvažniji međunarodni dokument koji su potpisali predstavnici Beograda i Prištine nakon perioda sukoba. Međutim, Stanojković zamera upravo međunarodnoj zajendici, odnosno EU, što deo njega nije ispunjen posle toliko godina.
„Međunarodna zajendica je previše popustljiva prema kosovskoj strani i da ne insistira previše na uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Trebalo bi da vidimo koji je, pre svega, stav međunarodne zajendice u smislu izvršnih ovlašćenja ZSO. Da li će ih biti i ako ih bude i na šta će se odnositi ta izvršna ovlašćenja? Kada imamo sve ovo, da nije potpuno rešeno, onda ne možemo da kažemo da je stabilnost u potpunosti rešena“, kaže on.
Stanojković ističe da se na Kosovu po pitanju ZSO stvara nepovoljna klima što utiče i na odnose prema srpskoj zajednici. „Na srpsku zajendicu se gleda drugačije, srpska zajendica i dalje može biti veliki problem u ostavrivanju potpune nezavisnosti Kosova i samim tim mogu da se dese, a i dešavaju se, po neki sitni incidenti i napadi na pripadnike srpske zajednice“, podseća Stanojković.
Stanojković kaže da ostaje nejasno šta je to što bi trebalo da učine obe strane kako bi došlo do konačnog sporazuma, odnosno koje bi to kompromise Beograd i Priština trebalo da učine. „Nadam se da će se međuarodna zajednica energičnije ponašati kako bi se došlo do konačnog sporazuma. Prave se popuštanja prema u smislu odugovlačenja potpisivanja konačnog sporazuma“, kaže on.
Profesor i analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da se ne može zanemariti značaj potpisivanja Briselskog sporazuma, međutim, s obzirom na vreme koje prošlo od potpisivanja dokumenta ali i očekivanja, to je jako malo.
„Bilo je za očekivati da će sve ići puno bolje i sadržajnije i da će do sada biti završen proces, međutim on još traje, ali se nadam da će ove godine doći do kraja. Pregovori između suseda nikada ne mogu da se završe, međutim, ono što se može očekivati je potpisivanje nekog dogovora kojim će Kosovo pristati na neki kompromis a da zauzvrat dobije priznanje od strane Srbije. To bi bilo finale dogovora koje je očekivano od početka“.
Na pitanje RTV Kim da li je taj kompromis koji bi Kosovo moglo da napravi – Zajednica srpskih opština, Spahiju odgovara potvrdno. „Da, mislim da je ono što Kosovo može da da zauzvrat dobijanja priznanja od Srbije ili ZSO ili davanje deo teritorije ili nešto drugo… ne znam šta, ali to je stvar dogovora i stvar ponude i čime će biti zadovoljna druga strana “, kaže Spahiu.
Spahiu kaže da bez obzira na izjave Kurtija „da mu dijalog sa Srbijom nije visoko na listi prioriteta“, da će u skorije vreme ipak doći do susreta između njega, Vučića i Lajčaka u Briselu. Međutim, nepoznato je, kaže, kojim tempom će taj proces ići i biti završen.
